Википедија

Варвари — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Измена странице
м Враћене измене 109.93.113.184 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
Ред 3:
{{Друго значење3|Варвари (вишезначна одредница)}}
 
'''Варварин''' ({{јез-гр|βάρβαρος}}) је [[Стара Грчка|старо-грчки]] назив за све људе који су слабо или никако говорили [[грчки језик]]. Док су ''варвари'' за [[Стари Рим|Римљане]] били необразовани људи (''паидеиа''). Данас се користи назив ''Варвар'' за особу која се не уклапа у [[друштво]] и има јако нецивилизован и некултуран приступ. Сличан назив ''Варварима'' се користи у новијем времену и то ''[[Вандали]]''.
* Вековима су племена високих плавокосих ратника из источне Европе и са севера надирала ка границама Римског царства. Звали су их Германима, или чак варварима
* До краја 4. века, Римљани и варвари су имали добре суседске односе. Али око 375. године, једно страшно племе номадских ратника из централне Азије се обрушило на Европу. Били су то Хуни, на чијем се челу налазио окрутни Атила, који је сејао паничан страх по читавој Европи
 
Већ су [[индоевропљани|аријевски]] [[Индија|индијци]] користили ријеч из [[Санскрит]]а ''-{barbarāh}-'' (множина) тј. ''они који муцају'' за опис [[народ]]а који није припадао њиховим. У грчком језику се први пут појављује као израз „они који причају варварски (''-{barbarophonoi}-'')“ у [[Хомер]]овој „[[Илијада|Илијади]]“.
'''Зашто су освајаче називали варварима?'''
 
== Спољашње везе ==
Римљани су им дали овакав надимак, јер Германи нису говорили ни грчки ни латински. Када су причали, Римљани их уопште нису разумевали. Могли су само да чују неразговетне гласове као "вар-вар-вар"... Тако су их назвали варварима.
* [http://www.rastko.org.rs/filosofija/sdamnjanovic-varvari_c.html Појам варвара у философији Платона и Аристотела]
 
'''Како су варвари живели?'''
 
Живели су у селима, гајили пшеницу, јечам и стоку. Јечам се користио за прављење пива. Краве су давале млеко, од ког су правили путер и сир. Римљанима, који су пили вино и кували на маслиновом уљу, храна варвара је била бљутава.
 
'''Како су се одвијале варварске инвазије?'''
 
Када су Хуни на челу са Атилом стигли у источну Европу, варвари, који су ту мирно живели, потиснути су према западу. Варварска племена су се упутила у различитим правцима: Англи и Саси у Енглеску, Франци у Галију, Бургунди у Бургундију, Остроготи у Италију, а Визиготи у Аквитанију и у Шпанију. Тако се у 5. веку Европа распарчала на краљевства, од којих су убрзо настале данашње државе.
 
'''Зашто су Хуни уливали страх?'''
 
Хуни су долазили из Сибира. Били су здепасти, јахали су на малим, брзим коњима, и жестоко су нападали, испуштајући стравичне крке. Као веома вешти стрелци, били су опремљени стрелама направљеним од оштрих костију. Своје непријатеље су убијали секирама, хватали их ласом, или их пробадали копљима. Сви су пред њима дрхтали!
 
'''Како су Хуни побеђени?'''
 
Нико није могао да им стане на пут: 450. године су стигли до Галије. Варвари и Римљани су се тада против њих ујединили: битка се одиграла 20. јуна 451. године у близини града Троа, на великој равници. Учествовало је више од 100 000 ратника. Атила је био поражен. Умро је две године касније. Хунима није преостало ништа друго него да оду.
 
== Литература ==
* Бомон, Емили Лепети, Емануела "Средњи век" Београд : Evro-Giunti, 2009
 
{{клица-историја}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Варвари”