Теорија тоналних функција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 3:
 
== Историја и употреба ==
=== Историја ===
<div>Жан Филип Рамо је у свом раду из прве половине 18. века први употребио појмове [[тоника]], [[субдоминанта]] и доминанта. Ипак, они нису били сасвим идентични каснијој, Римановој перцепцији тих појмова. Наиме, Рамо је међу првима установио постојање ''хармоније'' као независне гране у односу на до тада доминирајући [[Полифонија|контрапункт]], који није проучавао [[Акорд|акорде]] и њихове међусобне везе, већ кретање независних мелодијских линија, консонанце, дисонанце и [[Интервал (музика)|интервале]]. Хармонија се стога појавила као засебна грана из потребе да се дефинише све очитије (а до тада слабо дефинисано) постојање модерног тоналитета у пракси композитора (који је заменио средњевековне [[Модус (музика)|модусе]]), те сазвучја која су проистекла из њега.</div><div><br>
Током друге половине 18. и прве половине 19. века, Рамоова разматрања су остала потиснута, а њихово место заузела је ''[[Теорија тоналних ступњева]],'' која је све хармонске појаве дефинисала углавном [[Емпирија|емпиријски]], тј. појавно, без много разматрања о томе како тоналитет функционише.<br>
Линија 10 ⟶ 11:
Иако се дуалистичка теорија данас углавном сматра одбаченом, аналитичке ознаке које су из ње проистекле и данас су у раширеној употреби.</div><div>Функционална теорија налази употребу у [[Музичка анализа|музичкој анализи]], где служи за одређивање хармонског тока. Захваљујући њој, у композицијама се може одредити логични след акорада, [[Музичка секвенца|секвенце]] и [[Каденца|каденце]], али такође може бити и од велике помоћи приликом дефинисања музичког облика.</div>
 
=== Употреба ===
С обзиром на њену ограниченост на тоналну музику, у пуној мери је применљива само на дела [[Барокна музика|барокне]], [[Класична музика|класичарске]] и  [[Романтичарска музика|романтичарске]] ере, али такође и на поједине популарне смерове (у [[Џез|џезу]], [[Рокенрол|рокенролу]], итд.), иако се у потоњима чешће користи [[Теорија тоналних ступњева|теорија ступњева]]. <div>У литератури намењеној аматерској публици, функционална и теорија ступњева често су приказане као различити називи истог појма, што није сасвим тачно, јер теорија тоналних функција инсистира како сви споредни ступњеви проистичу из главних (видети наредно поглавље ради објашњења).</div>