Теорија тоналних функција — разлика између измена

== Историја и употреба ==
=== Историја ===
<div>Жан Филип Рамо је у свом раду из прве половине 18. века први употребио појмове [[тоника]], [[субдоминанта]] и [[Доминанта (музика)|доминанта]]. Ипак, они нису били сасвим идентични каснијој, Римановој перцепцији тих појмова. Наиме, Рамо је међу првима установио постојање ''хармоније'' као независне гране у односу на до тада доминирајући [[Полифонија|контрапункт]], који није проучавао [[Акорд|акорде]] и њихове међусобне везе, већ кретање независних мелодијских линија, консонанце, дисонанце и [[Интервал (музика)|интервале]]. Хармонија се стога појавила као засебна грана из потребе да се дефинише све очитије (а до тада слабо дефинисано) постојање модерног тоналитета у пракси композитора (који је заменио средњевековне [[Модус (музика)|модусе]]), те сазвучја која су проистекла из њега.</div><div><br>
Током друге половине 18. и прве половине 19. века, Рамоова разматрања су остала потиснута, а њихово место заузела је ''[[Теорија тоналних ступњева]],'' која је све хармонске појаве дефинисала углавном [[Емпирија|емпиријски]], тј. појавно, без много разматрања о томе како тоналитет функционише.<br>
<br>