Исхемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Поправљене везе: ћелија → Ћелија (биологија), ткиво → Ткиво (биологија), дуван → Дуван (производ) |
||
Ред 24:
Акутна исхемија је нагли прекид артеријског [[циркулаторни систем човека|крвотока]], узрокован прскањем (цепањем), компресијом, [[тромбоза|тромбозом]], [[емболија|емболијом]] или спазмом (грчењем) [[крвни суда|крвног суда]].
У органима са терминалном (завршном) артеријском васкуларизацијом свака област [[ткиво (биологија)|ткива]] добија [[крв]] од само једне [[крвни суд|артерије]] која се грана у виду дрвета. У терминалне артерије спадају артерије [[бубрег]]а, [[Мозак|мозга]], [[слезина|слезине]] као и срчане артерије, у односу на њихову функцију. Између појединих огранака терминалних аартерија нема значајне [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]]. Зато сваки прекид [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулације]] у оштећеном терминалном (завршном) [[крвни суд|крвном суду]] проузрокује потпуну блокаду прилива [[крв]]и у област коју тај [[крвни суд]] снабдева, што има за последицу недостатак [[кисеоник]]а и других храњљивих материја у [[Ћелија (биологија)|ћелија]]ма нападнутог [[ткиво (биологија)|ткива]]. Зато у акутној исхемији, слабија или одсутна васкуларизација (прокрвљеност) у нападнутом [[
Степен тежине поремећаја и последица у акутној исхемији после запушења [[артерија|артерије]] зависи од брзине настанка спазма или опструкције (запушења). Нагли прекид циркулације доводи до тешких оштећења. Ако се промене под дејство препреке одвијају полагано, могућа је компензација, коришћењем споредних и заобилазних путева, али само под претпоставком да постоје [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]].
Ред 76:
У лечењу хроничне исхемије препоручује се:
* примена [[вазодилатација|вазодилататорне]] и [[антикоагулантна терапија|антикоагулантне терапије]] [[леко]]вима,
* избегавање употребе токсичних материја које изазивају спазам (грч) [[крвни суд|крвних судова]] ([[Дуван (производ)|дуван]], боравак у загушљивим просторијама)
* дијетална исхрана која треба да спречи даљи развој и настанак [[тромбоза|тромбозе]], [[атеросклероза|атеросклерозе]] [[гојазност]]и итд.
* хируршке интервенције (уградња [[стент]]а, премошћавање графтом, периартеријална лумбална, дорзална, [[симпатектомија]] <ref>Mashour, G.A.; Walker, E.E.; Martuza, R.L. (2005). ''"Psychosurgery: past, present and future"''. Brain Research Review 48: 409–18. doi:10.1016/j.brainresrev.2004.09.002</ref>).
| |||