Гомељ — разлика између измена

81 бајт уклоњен ,  пре 5 година
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
}}
 
'''Гомељ''' ({{јез-блр|Гомель}}, {{јез-рус|Гомель}}) је град на истоку [[Белорусија|Белорусије]], близу границе са [[Русија|Русијом]] са око 500.000 становника. Центар је [[Гомељска област|Гомељске области]] и други град по величини у Белорусији. Налази се на југоистоку земље на реци [[Сож]] на 302 -{km}- од главног града [[Минск]]а, 534 -{km}- источно од [[Брест (Белорусија)|Бреста]], 213 -{km}- од [[Могиљов|Могиљева]], 279 -{km}- западно од [[Брјанск]]а и 111 -{km}- северно од [[Чернигов]]а. Површина града је 121 -{km²}-. Гомељ је добио [[Магдебуршко право]] [[1670]]. године.<ref>[http://goldring.gomel-region.by/gomel/ Гомель - Золотое кольцо Гомельщины]</ref><ref>Alexander Rogatschewski: Das Magdeburger Recht auf dem heutigen Territorium Rußlands: Forschungsstand und Forschungsperspektiven // Rechts- und Sprachtransfer in Mittel- und Ostmitteleuropa. Sachsenspiegel und Magdeburger Recht. Internationale und interdisziplinäre Konferenz in Leipzig vom 31. Oktober bis 2. November 2003. (IVS SAXONICO-MAIDEBVRGENSE IN ORIENTE. Bd. 1) / Hrsg. von E. Eichler und H. Lück. Berlin, Walter de Gruyter. {{page|year=2008|isbn=978-3-89949-428-0|pages=207}}, S. 207–287–287.</ref>
 
== Етимологија ==
Сам Гомељ се налази у зони слободног становања са повременим контролама радијације. На 20 км североисточно од града почиње рестриктивна зона која је била погођена [[Чернобиљска катастрофа|катастрофом у Чернобиљу]].<ref>Постановление Совета Министров Республики Беларусь от 23 декабря 2004 г. № 1623 «Об утверждении перечня населённых пунктов и объектов, находящихся в зонах радиоактивного загрязнения»</ref>
 
По индексу загађености ваздуха, Гомељ има повишен ниво загађености нивоа 5,0 и заузима треће место у Белорусији после [[Могиљов]]а и [[Гродно|Гродна]]. Најчешћи елементи загађења су [[формалдехид]], [[флуороводник]], [[фенол]], [[амонијак]] и [[угљен-моноксид|угљен моноксид]]. Главни извори загађења су саобраћај, дрвна индустрија, фабрике минералног ђубрива и термоелектране. Забележен је раст средњих годишњих вредности оксида угљеника што се објашњава повећаним бројем возила. Средње вредности других елемената су у паду.<ref name=Prir2000>Природная среда Беларуси / под ред. Ф. Ф. Логинова. — Мн.: НОООО БИП-С, 2002. — 424 с.</ref>
 
{| class="standard"
== Спорт ==
[[Датотека:Гомель. Дворец легкой атлетики..JPG|220п|мини|десно|Атлетска дворана у Гомељу]]
Град Гомељ има веома развијену спортску инфраструктуру и висококвалификован спортски кадар. Најпопуларнији спортови у граду су [[хокеј на леду]], [[фудбал]], [[атлетика]], [[тенис]], [[уметничко клизање]], [[бокс]], [[одбојка]], [[кошарка]], [[коњички спорт]], [[веслање]], [[бициклизам]] и [[рвање]]. У новије време градске власти посвећују много пажње унапређењу постојеће спортске инфраструктуре, тако да тренутно у граду и широј околини постоји преко 1.000 вишенаменских спортских објеката.<ref name="Спорт">{{cite web |url=http://www.gorod.gomel.by/Sport.aspx |title=Гомельский спорт |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Гомельский городской исполнительный комитет |pages= |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref>
 
Највећи спортски објекат у граду је фудбалски [[Централни градски стадион (Гомељ)|Централни градски стадион]], капацитета 14.307 седећих места распоређених у три наткривене трибине. Стадион задовољава стандарде [[ФИФА]] и [[УЕФА]] за одигравање међународних утакмица. Димензије терена су 105 -{х}-68 м, подлога је вештачка трава. На градском стадиону своје утакмице игра [[ФК Гомељ]] који се тренутно такмичи у [[Премијер лига Белорусије у фудбалу|белоруској Премијер лиги]].<ref name="Фудбал">{{cite web |url=http://www.pressball.by/footballstat/stadiums/3/ |title=Стадион ФК „Гомель" |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Прессбол-онлайн |pages= |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref> Највећи успех клуб је остварио освајањем титуле у домаћем првенству [[2003]], односно титуле у националном купу [[2002]]. и [[2011]]. године.<ref name="ФК Гомељ">{{cite web |url=http://www.pressball.by/footballstat/gomel/ |title=Стадион ФК „Гомель" |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Прессбол-онлайн |pages= |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref> Други гомељски фудбалски клуб [[ФК ДСК Гомељ|ДСК]] тренутно се такмичи у [[Прва лига Белорусије у фудбалу|другом рангу]] националног такмичења, а своје утакмице игра на стадиону Гомсељмаш капацитета 5.000 места.
 
[[Гомељска ледена дворана|Ледена дворана]] капацитета до 2.760 следећих места отворена је [[22. мај]]а [[2000]]. године и користи се углавном за спортове на леду (хокеј, [[брзо клизање|брзо]] и уметничко клизање).<ref name="Спорт"/> У овој дворани своје утакмице игра и хокејашка екипа [[ХК Гомељ]] која се тренутно такмичи у домаћој [[белоруска екстралига у хокеју на леду|хокејашкој Екстралиги]]. Клуб је основан 2000. године и од тада успео је да освоји национално првенство 2003. и национални куп 2003. и [[2007]]. У овој дворани [[2004]]. одиграно је суперфинале [[континентални куп у хокеју на леду|контненталног хокејашког купа]] у ком је домаћа екипа изгубила од [[ХК Слован Братислава|Слована]] из [[братислава|Братиславе]].<ref name="Хокеј">{{cite web |url=http://www.iihf.com/iihf-home/history/all-medallists/club-events/continental-cup-since-1997.html |title=Continental Cup (since 1997) |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=INTERNATIONAL ICE HOCKEY FEDERATION |pages= |language=енглески |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref>
[[Датотека:Гомель. Каток..JPG|220п|мини|десно|Градско клизалиште је центар рекреативног спорта у зимском делу године.]]
 
Градске власти Гомеља велику пажњу посвећују и развоју школског спорта, још од периода [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. У септембру [[1963]]. у граду је основана ''специјализована државна спортска гимназија за децу и омладину'' ({{јез-рус|Специализированная детско-юношеская спортивная школа олимпийского резерва №4}}). У оквиру школе налазе се бројне дворане и сва неопходна опрема за тренинге, а посебно се велика пажња посвећује гимнастици. Тренутно школа броји око 600 ученика са којима ради преко 40 висококвалификованих тренера и предавача.<ref name="Спорт"/>
 
Веслачки центар ''Водник'' сматра се најбољим тренинг центром у држави када је реч о веслачком и кајакашком спорту.<ref name="Спорт"/> Управо у том центру своју спортску каријеру започели су неки од најпознатијих белоруских спортиста и освајача олимпијских медаља, као што су [[Леонид Гејштор]] (олимпијски победник из [[летње олимпијске игре 1960.|Рима 1960]]) и [[Јелена Рудковскаја]] (пливачко олимпијско злато и бронза на [[летње олимпијске игре 1992.|ЛОИ 1992]]). Рудковскаја је проглашена за најбољу спортисткињу Белорусије [[1991]]. и [[1992]]. године. Једини белоруски освајач златне олимпијске медаље у [[џудо]]у [[Игор Макаров]] ([[летње олимпијске игре 2004.|Атина 2004]]) живи и ради у Гомељу.<ref>{{cite web |url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ma/igor-makarov-1.html |title=Igor Makarov |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Sports-Reference.com |pages= |language=енглески |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref> Из Гомеља је и [[атлетика|атлетичар]] [[Андреј Кравченко]], освајач сребрне олимпијске медаље у [[десетобој]]у на [[летње олимпијске игре 2008.|ЛОИ 2008.]] у [[Пекинг]]у.<ref>{{cite web |url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/kr/andrey-kravchenko-1.html |title=Andrey Kravchenko |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Sports-Reference.com |pages= |language=енглески |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref>
 
Гомељски национални [[хиподром]] ({{јез-рус|Гомельски областни центр олимпийского резерва по конному спорту}}) се сматра најбољим спортским објектом ове врсте у земљи. Хиподром је саграђен пре више од пола века и налази се на месту некадашњег летњиковца књажевске породице Паскевича. У оквиру хиподрома налазе се тркачке стазе, управна зграда, штале за коње, и мања вештачка језера, али и музеј посвећен коњичком спорту.<ref name="Спорт"/>
1.572.075

измена