Јулија Друзила — разлика између измена

| датум_рођења = [[16. септембар]] [[16|16.]].

| датум_смрти = [[10. јун]] [[38|38.]].

'''Јулија Друзила''' ([[Латински језик|лат.]] ''Iulia Drusilla'')<ref>E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III (PIR), Berlin, 1933 - I 664</ref> ([[16. септембар]] [[16|16.]].-[[10. јун]] [[38|38.]].) била је римска племкиња из [[Јулијевци-Клаудијевци|Јулијевско-Клаудијевске династије]], ћерка војковође [[Германик Јулије Цезар|Германика]] и [[Агрипина Старија|Агрипине Старије]]. Имала је две сестре ([[Јулија Ливила|Јулију Ливилу]] и царицу [[Агрипина Млађа|Агрипину Млађу]]) и три брата ([[Нерон Јулије Цезар Германик|Нерона Цезара]], Друза Цезара и цара [[Калигула|Калигулу]]). Била је и праунука цара [[Октавијан Август|Августа]], братаница у другом колену цара [[Тиберије|Тиберија]], братаница цара [[Клаудије|Клаудија]] и тетка цара [[Нерон]]а.

Друзила је рођена у Абвитарвијуму (данашњи Коленц, у [[Немачка|Немачкој]]). Након смрти оца [[Германик Јулије Цезар|Германика]], заједно са браћом и сестрама преселила се у Рим, где их је одгајила мајка [[Агрипина Старија]] и баба по оцу Антонија Млађа. Године 33. Друзила је удата за Луција Касија Лонгина, пријатеља цара [[Тиберије|Тиберија]].<ref>Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 21</ref> Њен брат Калигула постао је цар 37. године. Током првих година своје владавине својим сестрама Друзили, [[Јулија Ливила|Ливили]] и [[Агрипина Млађа|Агрипини Млађој]] доделио је низ почасти.<ref name=autogenerated1>Barrett, "Agrippina" стрpp. 53</ref> Добиле су нека од права, које су имале само весталке, као нпр. да гледају игре са предњих седишта.<ref name=autogenerated2>Barrett, "Agrippina", стрpp. 52</ref> Њихова имена су постала саставни део годишње здравице цару,<ref name=autogenerated2 /> као и део заклетве лојалности цару.<ref name=autogenerated1 /> Након Сејановог пада 31. године, сенат је изричито забранио да се у заклетви лојалности цару помиње било ко други сем самога цара, тако да тај Калигулин потез представља кључни корак успона жена царске династије и јачања њихове симболичке улоге.<ref name=autogenerated1 /> Њихови ликови су се нашли и на новцу.<ref name=autogenerated1 />[[Калигула]] је такође наредио Касију да се разведе од Друзиле, и удао је за Марка Емилија Лепида, свог пријатеља. <ref name=autogenerated5>Касије Дион, 59.11.1</ref> Калигула је исте године разболео и Друзилу именовао својим наследником <ref>Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24</ref>, што је био први случај да је жена именована за наследника по вољи цара. Ово је највероватније био покушај да су очува Јулијевско-Клаудијевска династија. Поруком је предвиђено да муж служи као регент.<ref name=autogenerated6>Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (July , 1995), pp. 457-482</ref> Калигула је опоравио, али је Друзила умрла следеће године.<ref name=autogenerated5 /> <ref>Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24.2</ref> Брат ју је деификовао и прогласио је свебогињом ([[Латински језик|лат.]] ''Panthea''). Организовао јој је и величанствен погреб и туговао за њом на такав начин да је оставио утисак уцвељеног удовца, а не нечијег брата. <ref>Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24.</ref> <ref>Касије Дион, 59.11.1-5</ref> Тада је, наводно, почео да луди.

Друзила је имала углед омиљене сестре свог брата. Такође су постојале гласине да му је била љубавница.<ref name=autogenerated3>^ Barrett, "Agrippina", стрpp. 54</ref> Међутим, поред низа других оптужби против Калигуле његови непријатељи Филон и Сенека Млађи не помињу инцест.<ref name=autogenerated3 /> Највероватније је у питању погрешно разумевање тадашњих обичаја за столом.<ref name=autogenerated6 /> У патрицијским породицама било је уобичајено да домаћин и домаћица (тј. муж и жена) седели на почасним местима за време обеда. Пошто је Калигула тада био нежења, на почасном месту наизменично би седеле његове сестре, али на том месту је седела само Друзила.<ref>Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (Jul., 1995), pp. 457-482</ref> На тај начин, Калигула је представио Друзилу као своју супругу и ''mater familialis'', чак и када се оженио Лолијом Паулином.

Након што је оженио [[Милонија Цезонија|Милонију Цезонију]] и добио ћерку, назвао ју је [[Јулија Друзила (ћерка Калигуле)|Јулија Друзила]], по својој преминулој сестри. Њен удовац, Лепид, постао је љубавник њених сестара, [[Јулија Ливила|Ливиле]] и [[Агрипина Млађа|Агрипине Млађе]].<ref name=autogenerated4>Barrett, "Agrippina", стрpp. 63</ref> Године 39. склопили су заверу против Калигуле која је била позната као ''Завера три бодежа''. Циљ завереника био је да се Лепид доведе на римски престо.<ref name=autogenerated4 /> О самој завери и њеним узроцима готово да ништа није познато. Међутим, завера је откривена и Лепид је ухапшен и изведен пред суд на коме га је Калигула оптужио за прељубу, а Ливила и Агрипина су протеране и одузета им је имовина.<ref>Barrett, "Agrippina", стрpp. 69</ref> Цар је као доказни материјал показао писма у којима су завереници писали о начину на који планирају да га смакну.