|
Положај и састав Уставног суда, избор судија, као и надлежности Суда одређени су на основу Устава, док су организација суда, начин рада и одлучивања, као и врсте поступака пред Судом ближе одређени Законом о Уставном суду (Службени гласник РС, бр. 109/2007) и Пословником о раду Уставног суда (Службени гласник РС, бр. 24/2008 и 27 /2008).
Уставни суд чини 15 судија који се бирају и именују на девет година. Пет судија Уставног суда бира [[Народна скупштина Републике Србије]], пет именује [[председник Републике Србије]], а пет општа седница [[Врховни касациони суд Републике Србије|Врховног касационог суда Србије]].
УставниНародна суд,скупштина каобира самосталан и независан државни орган, има 15пет судија , изабранихУставног исуда именованих на мандат од 9 година, уз могућност још једног поновног избора или именовања. Пет судија бира Народна скупштина РС одизмеђу десет10 кандидата које предложи председник Републике, председник Републике именује пет судија именујеУставног председниксуда Републике одизмеђу десет10 кандидата које предложи Народна скупштина, а пет судија именује Општаопшта седница Врховног касационог суда Србије,именује пет судија између десет10 кандидата које на заједничкој седници предложе [[Високи савет судства ]] и [[Државно веће тужилаца ]]. ▼
Са сваке од предложених листа кандидата један од изабраних кандидата мора бити са територије аутономних покрајина. Судија Уставног суда се бира и именује међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци. Једно лице може бити бирано или именовано за судију Уставног суда највише два пута. Судије Уставног суда из свог састава бирају председника на период од три године, тајним гласањем.
Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију нити посао, изузев професуре на правном факултету у [[Србија|Србији]], у складу са законом. Судија Уставног суда ужива имунитет као народни посланик. О његовом имунитету одлучује сам Уставни суд.
== Надлежност ==
Уставни суд одлучује о:
* сагласности закона и других општих аката са [[Устав Србије|Уставом]], општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима,
* сагласности потврђених међународних уговора са Уставом,
* сагласности других општих аката са законом,
Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана.
[[Уставна жалба]] се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
▲Уставни суд, као самосталан и независан државни орган, има 15 судија, изабраних и именованих на мандат од 9 година, уз могућност још једног поновног избора или именовања. Пет судија бира Народна скупштина РС од десет кандидата које предложи председник Републике, пет судија именује председник Републике од десет кандидата које предложи Народна скупштина, а пет судија именује Општа седница Врховног касационог суда Србије, између десет кандидата које на заједничкој седници предложе Високи савет судства и Државно веће тужилаца.
Судије се бирају и именују међу истакнутим правницима, са најмање четрдесет година живота и петнаест година искуства у правној струци. Приликом ступања на дужност, судије Уставног суда полажу заклетву пред председником Народне скупштине РС.
Ради несметаног рада Суда и независног и непристрасног суђења, судије Уставног суда уживају имунитет као народни посланици. Судија Уставног суда, пре свега, не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или дати глас у Уставном суду, нити „може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора“, без претходног одобрења Уставног суда, осим ако је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година. О имунитету судија одлучује Уставни суд.
Функција судије Уставног суда неспојива је са било којом другом јавном или професионалном функцијом или послом, изузев професуре на правном факултету у Републици Србији, коју може да врши у складу са законом.
Уставни суд представља и радом суда руководи председник, који се бира из реда судија, већином гласова свих судија, на период од 3 године, уз могућност поновног избора.
Послове стручне обраде уставноправних питања из надлежности Уставног суда, друге послове из надлежности Уставног суда, као и правне, финансијске и опште послове за потребе суда обавља Стручна служба Уставног суда, којом руководи секретар Уставног суда. Стручну службу Уставног суда чине: Служба за послове из надлежности Уставног суда; Служба председника Уставног суда; Служба за опште и финансијске послове.
== Поступак ==
Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену државни органи, органи територијалне аутономије или локалне самоуправе, као и најмање 25 народних посланика. Поступак може покренути и сам Уставни суд. Свако [[Правно лице|правно]] или [[физичко лице]] има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости.
Поступак пред Уставним судом покреће се предлогом, захтевом, уставном жалбом и другом жалбом, односно другим актом, као и иницијативом, који се подносе искључиво писмено и не могу се изјавити усмено на записник код Уставног суда, нити се могу послати електронском поштом, телефаксом ни телеграмом.
Поступак пред Уставним судом води се на српском језику уз употребу ћириличног писма, у складу са чланом 10 Устава Републике Србије, а службена употреба других језика и писама дозвољена је у складу са законом који уређује употребу тих језика и писама.
У поступку пред Уставним судом не плаћа се такса.
Учесници у поступку пред Уставним судом су:
1) државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, народни посланици, у поступку за оцену уставности или законитости, као овлашћени предлагачи;
2) свако по чијој је иницијативи покренут поступак за оцену уставности или законитости, као иницијатор;
3) доносилац закона, статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и другог општег акта који је предмет оцењивања уставности или законитости, као и стране које су закључиле колективни уговор;
4) политичка странка, синдикална организација или удружење грађана чији је статут или други општи акт предмет оцењивања уставности или законитости или о чијој се забрани рада одлучује;
5) верска заједница о чијој се забрани рада одлучује;
6) свако по чијем се захтеву води поступак за одлучивање о изборном спору за које законом није одређена надлежност судова, као и орган за спровођење избора у вези са чијом изборном активношћу се покреће спор;
7) државни и други органи који прихватају, односно одбијају надлежност, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право;
8) Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница;
9) подносилац уставне жалбе, као и државни орган, односно организација којој су поверена јавна овлашћења против чијег је појединачног акта или радње изјављена уставна жалба;
10) орган одређен статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку по жалби, ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и орган против чијег је појединачног акта или радње изјављена жалба;
11) Народна скупштина и председник Републике када се одлучује о постојању повреде Устава у поступку за његово разрешење;
12) судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у поступку по жалби на одлуку о престанку функције, као и орган који је донео одлуку о престанку функције;
13) друга лица ускладу са законом.
У поступку пред Уставним судом орган или организацију представљају њихови овлашћени представници, а, такође, и лица која овласти учесник у поступку.
Закон или други општи акт који није сагласан [[Устав Србије|Уставу]] или закону престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у службеном гласилу.
== Одлучивање ==
Уставни суд може, до доношења коначне одлуке и под условима одређеним законом, обуставити извршење појединачног акта или радње предузете на основу закона или другог општег акта чију уставност или законитост оцењује. Уставни суд може оценити сагласност закона и других општих аката са Уставом, општих аката са законом и по престанку њиховог важења, ако је поступак оцене уставности покренут најкасније у року од шест месеци од престанка њиховог важења.
О питањима из своје надлежности Уставни суд одлучује на седници.
Рад Уставног суда одликује јавност у раду, која се остварује присуством представника средстава јавног информисања на редовним седницама Суда, објављивањем одлука Суда у службеним гласилима, достављањем службених обавештења средствима јавног информисања, одржавањем конференција за штампу, објављивањем на интернет страници Суда свих важних података везаних за рад Суда, као и издавањем збирки одлука Суда.
Одлучивање у Уставном суду одвија се на принципу зборности, а одлуке се доносе већином гласова свих судија и, изузетно, двотрећинском већином гласова.
У свом раду Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.
== Види још ==
| 