Википедија

Дамјан Јеврић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Датотеку Damjan_Jevrić.jpg је обрисао JuTa на Остави, разлог: No license since 2015-07-15. For more information read the introduction of c:COM:L, about [[:c:Commons:Essential information|essentia
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 16:
|држава_смрти = [[Аустроугарска]]
}}
'''Дамјан Јеврић''' ([[Јамена]] код [[Шид|Шида]]а, [[27. новембар]] [[1836]] — Јамена [[24. мај]] [[1900]]) био је [[протојереј]] и [[преводилац]].
 
== Живот ==
Отац му је био Јован Јеврић, угледни свештеник и изасланик из Јамене на [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] у Сремским Карловцима 1848. године.
Основну школу завршио је у [[Јамена|Јамени]], а немачку школу похађао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Тада је у Митровици, код Венгера, становао заједно са са [[Ђуро Хорватовић|Ђуром Хорватовићем]] (1835 - 18951835—1895), касније чувеним генералом српске војске, министром војним и опуномоћеним министром Краљевине Србије на руском двору, са којим ће и после стално бити у вези и дописивати се. Матурирао је у Винковцима 1856. године. Студирао је правне науке у Бечу. На очев захтев напустио је студије у Бечу и уписао се у [[Карловачка богословија|Карловачку богословију]] коју је завршио 1862. са одличним успехом - "перви„перви с превосходством"превосходством“. Потом је 12 година био капелан код оца, а после очеве смрти преузео је његову [[Парохија|парохију]]. У априлу 1862. године рукоположио га је [[епископ]] [[Никанор Грујић]]. Од 1873. године до смрти био је свештеник у [[Јамена|Јамени]]. Два пута је биран у [[Епархија|епархијску]] скупштину, затим за члана Архидијецезалне конзисторије (1874), за свештеничког посланика за Митровачки и Земунски срез (1879. године) и више пута у скупштину [[Сремска жупанија|Сремске жупаније]]. [[Прокопије Ивачковић|Патријарх Прокопије Ивачковић]] одликовао га је црвеним појасом (1876), а [[Патријарх српски Георгије|патријарх Георгије]] произвео га је за почасног проту. Произведен је за [[Протојереј|протојереја]] (1899), два пута је био и посланик у Српском сабору (1874. и 1879) за Митровачко-земунски срез, а на том другом заседању и саборски бележник заједно са [[Миша Димитријевић (политичар)|Мишом Димитријевићем]], [[Павле Димић|Павлом Димићем]] и [[Тодор Стефановић Виловски|Тодором Стефановићем Виловским]]. Митровчани су га за посланика изабрали и 1881. годиме али срез није могао заступати због незаконитих избора у Земуну.
 
Био је ожењен са [[Бојана Николајевић|Бојаном Николајевић]], синовицом крушедолског [[Архимандрит|архимандрита]] и горњокарловачког епископа [[Лукијан Николајевић|Лукијана Николајевића]], са којом је добио пет синова Жарка (добио кћерке Олгу, Бојану и сина Дамјана), Милана (добио сина Светислава и кћерку Јелку), Дејана (добио кћерке Емилију, Марију и Веру), Славка (није имао деце) и Србислава (добио кћерке [[Олга Јеврић|Олгу]] и Мирјану).
Ред 30:
Говорио је немачки, руски и француски језик и своје преводе текстова са ових језика штампао у разним часописима (Јавор (1885-1886), Стражилово (1893), Бранково коло (1898), и др). Сарађивао је у немачким листовима.
 
Први је код Срба превео са француског језика "Аталу„Аталу" (Панчево Наклада књижаре браће Јовановић 1882. године) [[Шатобријан|Франсиса Ренеа де Шатобријана]] . Преводио је Е. Борграва "Српски цар Стеван Душан и Балканско полуострво", "Мати Ивана Тургењева по мемоарима његове кћерке" М. Делина, М. Лефевра, "Прича о Скендер - бегу"бегу“ П. Пизанија и друге.
 
Због његових заслуга и историјског значаја једна [http://www.planplus.rs/ulicanamapi/823702981/jamena-damjana-jevrica улица] у Јамени носи његово име
Ред 36:
== Литература ==
 
* Бранково коло број 23, 1900, 734;
* Јован Грчић - Историја српске књижевности, Нови Сад 1906., 291;
* M.MиљевићМиљевић - Дамјан Јеврић из Јамене први преводилац Шатобријана, СрН, 5. II 1986.;
* Д. Познановић - Прота Дамјан Јеврић, наш први преводилац Шатобријана,СС, 4, 1993., 59 - 6259—62;
* Жарко Лесек - Јамена, Шидина, 1997, бр.3, 136, 138 - 139138—139;
* Душан Познановић, Томислав Сухецки - Благородне душе 2: седам нових портрета из сремског споменара : Јован Јовановић Змај, Дамјан Јеврић, Радивој Поповић, Исидора Секулић, Богдан Рајаковац, Оскар Давичо, Владислав Поповић, Српска књига 2007. године;
* Жико Николић - Граничар, Нови сад, Бистрица, 2008. године
 
{{DEFAULTSORT:Јеврић, Дамјан}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дамјан_Јеврић”