Мркоњић Град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 340:
Са подручја општине, учешће у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]] је узео велики број становника у саставу [[5. крајишка дивизија НОВЈ|-{VII}- Крајишке бригаде]], а неки су проглашени и [[списак народних хероја|народним херојима]]. Истакнуте личности [[Народноослободилачка војска Југославије|НОП]]-а су били: [[Миља Ђукановић]], [[Павле Џевер]], [[Акиф Бешлић]] и др. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] су ослободили Мркоњић Град први пут [[28. август]]а [[1941]], али су га држали под контролом само неколико дана. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизанске јединице]] су град ослобађале 39 пута у току [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], што је јединствено у читавој бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]. Град је, [[25. новембар|25. новембра]] [[1943]]. године, био домаћин Првог засједања Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] ([[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]).<ref name="monografija"/> И данас постоји кућа-музеј у којој је одржано засједање.
У лето 1941. године усташе су скоро сваке вечери доводиле по 30-50 људи из среза Мркоњић-Град „и клале их у подруму месне болнице и њихове лешеве одводили на мрциниште (марвено гробље) и тамо их закопавали. Рачуна се да је само у ово доба у срезу Мркоњић-Град убијено и поклано између 5. и 7.000 Срба.<ref>Сава Караулац и Јово Ђукић из
=== Рат у БиХ ===
| |||