Напајање хидро–покретача са хидро уљем је задржано као код механичко–хидрауличког система. Оваква, прва и најједноставнија варијанта електричних команди лета је изведена на ''авиону лабораторији'' [[Авро]] Вулкан [[1950]]. године. Осећај потребне силе на палици, за командни помак исте, вештачки је симулиран. Сличан систем, коришћен је и на првом надзвучном путничком авиону [[Конкорд (авион)|Конкорду]].
Касније је примењенaпримењена напреднија технологија преноса сигнала од пилота до хидро–покретача командне површине. Избачена је механичка веза, а уместо ње направљен је електрични пренос сигнала од пилота, преко рачунара. Прве примене ове технологије су биле у аналогној техници, а реализовано је на првом авиону [[Ловачки авион|ловцу]], у серијској производњи [[F-16 Фајтинг фалкон]]а. То је отворило велике могућности за примену ефикасних софтверских и аеродинамичких решења за значајно повећање перформанси лета, посебно у маневру. У овим унапређеним решењима, коришћени су аналогни рачунари, већих могућности.<ref>[http://www.vectorsite.net/avf16_1.html#m2 F-16 FBW], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref>[http://www.centennialofflight.gov/essay/Evolution_of_Technology/Computers/Tech37.htm Развој копјутера за FBW F-16], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref>[http://www.glenair.com/html/tiftac.htm Каблови за пренос сигнала], Приступљено 10. 4. 2010. године.</ref><ref>''L'héritage de Concorde : une empreinte technologique toujours intacte'', Air & Cosmos, n°2161, 27 février 2009</ref>
