Мркоњић Град — разлика између измена

Налази се у географској области [[Босанска Крајина]]. Мркоњић Град се граничи са [[општина]]ма [[Бања Лука]], [[Кнежево]], [[Језеро (насеље)|Језеро]], [[Шипово]], [[Гламоч]] и [[Општина Рибник|Рибник]]. Подручје општине обухвата 68.455 [[хектар]]а површине и лежи на просјечно 591 метар [[апсолутна висина|надморске висине]]. У данашње вријеме овдје живи око 21.000 становника, међу којима [[Срби]] чине потпуну већину.<ref name="geografija">{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/5/mrkonjic-grad/Polozaj/Grada |title=Положај града |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Оно што се веже за ову општину је Прво засједање [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ-а]] [[25. новембар|25. новембра]] [[1943]]. када је [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] проглашена републиком [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Муслимани (народ)|Муслимана]]. Тај датум се у појединим дијеловима [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]] обиљежава као ''Дан државности''.<ref>{{Cite web |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2970896,00.html |title=Подјеле о Дану државности БиХ], Приступљено 13. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2971032,00.html Дан Државности], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Мркоњић Град је познат и по косама „[[варцарка]]ма“.<ref name=kosa>[http://www.mrkonjicgradglassrpske.com/novostiplus/ostaloteme/cuvariCuvari-tajne-kaljenja-kose-kovanice/lat/45100.html Чувари тајне каљења косе кованице |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Према службеном [[попис становништва|попису становништва]] из [[1991]]. године, општина Мркоњић Град је имала 27.395 становника, распоређених у 38 насеља. Сам [[град]] је имао 11.225 становника или 40,97% од укупног броја.<ref name="statistika">{{Cite web |url=http://www.fzs.ba/popis.htm |title=Федерални завод за статистику Босне и Херцеговине |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Један дио општине (из овог пописа) је касније, по [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском споразуму]], припојен општини [[Јајце]].

|! colspan="5" style="background:#bdf; font-size:90%; text-align:center;"| '''БРОЈ СТАНОВНИКА ОПШТИНЕ'''<ref name="glasnik"> Опћа приручна и адресна књига за Босну и Херцеговину: „Босански гласник“, Сарајево 1914. године</ref><ref name="statistika" /><ref name="privreda">{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/7/mrkonjic-grad/Privreda/ |title=Привреда |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="godisnjak"> Статистички годишњак Републике Српске, Бања Лука 2001.</ref>

Подручје општине карактерише умјерено-континентална [[клима]] са микроклиматским карактеристикама планинског подручја. Карактеристичне су хладне [[зима|зиме]], умјерено топла [[лето|љета]], јасно изражена прелазна годишња доба и редовна појава [[снијег]]а у зимским мјесецима.<ref name="klima"> Куштриновић Н: „Клима Републике Српске“, Бања Лука 1996.</ref> У граду је [[6. децембар|6. децембра]] [[2007]]. отворена [[Метеорологија|метеоролошка]] станица.<ref name="meteo">{{Cite web |url=httphttps://wwwarchive.mrkonjicgrad.com/novosti/opstina/otvorena-savremena-meteoroloska-stanicais/rPe05 |title=Метеоролошка станица |accessdate= 9. 12. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

У [[Доња Пецка|Доњој Пецкој]] се налази извор Сане, која неколико километара тече кроз мркоњићку општину и послије укупног тока од преко 140 километара се улива у [[Уна|Уну]] код [[Нови Град|Новог Града]].<ref>{{Cite web |url=http://www.voders.org/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=22&Itemid=28&lang=sr_YU/slivovi/sliv-une |title=Слив Уне |accessdate= 9. 10. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> У истом селу извире и [[Корана (Мркоњић Град)|Корана]], док у оближњој [[Медна|Медној]] извире [[Медљанка]] и обје ријеке се уливају у Сану.<ref name=turvod/>

На падинама Лисине извире [[Сокочница]], која пролази између [[Герзово|Герзова]] и [[Трново (Мркоњић Град)|Трнова]]<ref>{{Cite web |url=https://web.archive.org/web/20100618085623/http://www.trnovo.iz.rs/index.php/o-trnovu |title=Трново |accessdate= 9. 10. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> и у [[општина Шипово|општини Шипово]] се улива у [[Плива|Пливу]]. На западном обронку исте планине извире [[поток]] [[Зеленковац]] који протиче кроз истоимено планинско излетиште.<ref>{{Cite web |url=http://www.zelenkovac.org//index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=7&Itemid=51 |title=О Зеленковцу |accessdate= 9. 10. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Од шумског дрвећа највише има [[буква|букве]], [[Граб (дрво)|граба]], [[храст]]а, [[јела|јеле]], [[смрча|смрче]], [[Бор (биљка)|бора]], [[јавор]]а, [[клен]]а, [[јасен]]а и других мање заступљених врста. На овом подручју јављају се и грмолике биљке: [[леска|лијеска]], [[дрен|дријен]], [[глог]], [[зова]], [[купина]], [[шипак]], [[боровница]] и сл. Травнати покривач чине: [[папрати|папрат]], [[млечика|мљечика]], [[репух]], [[бујад]], [[kukurek|кукуријек]], [[јагорчевина]], [[јагода]], [[мртва коприва]], [[чичак]], [[коприва]] и [[хајдучка трава]].<ref name="diplomski"/> На подручју општине је пронађено више од 1.500 врста [[гљиве|гљива]], од којих се педесетак препоручује за људску исхрану.<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=3550&tip=3 |title=Лисина драгуљ природе |accessdate= 26. 11. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Мркоњић Град је током рата у више наврата био гранатиран и том приликом су страдали српски цивили.<ref>{{Cite web |url=http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/29630/lat/Uhapseno-sedam-puma-za-zlocine-nad-Srbima.html |title=Ухапшено седам Пума за злочине над Србима], Приступљено 26. 11. 2010.</ref><ref>[httpshttp://xs4www.b92.net/info/komentarivesti/pregled_stampe.php?yyyy=2002&mm=08&dd=29&nav_id=68523 Хаг на Јужном потезу], Приступљено 26. 11. 2010.</ref> Недалеко од града припадници [[Војска Републике Српске|ВРС]] су [[2. јун]]а [[1995]]. [[Инцидент код Мркоњић Града|оборили]] авион [[НАТО]] снага, а његовог пилота су [[сједињене Америчке Државе|амерички]] [[марински корпус Сједињених Држава|маринци]] спасили шест дана касније.<ref>[http://www.f-16.net/varia_article10.html Инцидент код Мркоњић Града], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> У мјесту [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] су [[13. септембар|13. септембра]] 1995. стрељана 24 Муслимана и 4 Хрвата са подручја мркоњићке општине, који су били на радној обавези. Ово се догодило у зони одговорности [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса ВРС]], али није доказано ко је непосредни извршилац.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2780810,00.html?maca=bos-rss-bos-all-1475-rdf Годишњица злочина |accessdate= 4. 3. 2009.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

У самом граду се нису одвијале борбе све до [[операција Јужни потез|операције Јужни потез]], када су [[10. октобар|10. октобра]] [[1995]]. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]] и [[Хрватско вијеће одбране]] заузели Мркоњић Град. Готово цијело становништво је тада кренуло према [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Они који су остали су углавном побијени и сахрањени у масовној гробници на православном гробљу.<ref>{{Cite web |url=http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-MRK.htm |title=Злочини почињени у Мркоњић Граду |accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.slobodnaevropa.org/content/news/2184909.html |title=Фонд за хуманитарно право |accessdate= 26. 11. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из ове гробнице је ексхумирано 181 тијело<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t5970.sr.html |title=Правда стала на граници], Приступљено|accessdate= 13. 4. 2013.}}</ref><ref>[http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html -{Serbs unearth 181 bodies in mass grave}-], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>, од чега 42 цивила, 136 припадника [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и 3 полицајца српске националности.<ref name="rsrpska">[{{Cite web |url=http://www.republikasrpskaradiooaza.net/Vijesti/2008/10/10/Pomen-za-srpske-zrtve-zapadnokrajiskih-opstinacom/clanak.php?id=5542 |title=Помен за жртве |accessdate= 24. 11. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> На подручју читаве општине су евидентиране укупно 364 жртве, од чега 210 са подручја општине.<ref>[{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgradglassrpske.com/novostidrustvo/ostalovijesti/sjecanje_na_364_zrtveSjecanje-na-364-zrtve/lat/34757.html |title=Сјећање на 364 жртве |accessdate= 7. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>, од чега 210 са подручја општине.{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.--> У јесен и зиму 1995. и почетком 1996. је уништен и велики дио [[индустрија|индустрије]] и [[привреда|привреде]] уопште. Према подацима Општинске комисије за процјену ратне штете, уништене су и 3.644 куће и 700 станова, а оштећено је још 6.017 стамбених објеката.<ref>[http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=379028 Вијести], Приступљено 13. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/na-tapetu-hrvatska-vojska-i-snage-hvo Глас јавности], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>

Фабрика [[вода|воде]] „Вода Круна“ је отворена [[19. март]]а [[2008]]. године. Вода потиче са извора „Орлов камен“, који се налази на планини Лисини на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 870 метара. Укупна инвестиција је вриједила 10 милиона [[конвертибилна марка|конвертибилних марака]] и спада у највеће инвестиције мркоњићке општине у послијератном периоду.<ref name="voda">{{Cite web |url=https://web.archive.org/web/20080324232600/http://www.mrkonjicgrad.com/novosti_iz_grada/privreda/otvorena_fabrika_voda_kruna/ |title=Отворена фабрика „Вода Круна“ |accessdate= 21. 3. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}{{dead link|date=April 2013}}</ref>

Прва [[школа]] у мркоњићкој општини (и једна од најстаријих у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]) основана је [[1857]]. године у селу [[Герзово]]. Дозволу за отварање школе дао је турски султан [[Абдулмеџид I|Абдул Меџид]], о чему постоји писани документ - [[ферман]], који се чува у герзовачкој цркви.<ref name="gerzovo">{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=1947&tip=4 |title=Најстарију школу очекује обнова |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Овај културно-историјски споменик је у великој мјери оштећен у рату [[1995]]. године.

Библиотека је настала у оквиру пјевачког друштва „Николајевић“ [[1900]]. године. Прва самостална пољопривредна [[библиотека]] и [[читалиште|читаоница]] под именом „Срески воћни расадник“ је формирана [[1940]], да би касније ушла у састав Народног универзитета „Ђуро Пуцар Стари“. Пресељена је у садашње просторије [[1973]]. године, послије изградње Дома ЗАВНОБиХ-а. У јесен [[1995]]. је запаљена и уништена, али је постепено обновљена у каснијем периоду.<ref>[https://web.archive.org/web/20091016053612/http://www.junbmg.info/ Народна библиотека], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>

Српско-православно црквено-пјевачко друштво „Николајевић“ је основано [[9. фебруар]]а [[1900]]. године и његов први предсједник је био прото Јован Пећанац. Друштво је његовало православне црквене пјесме, бавило се подучавањем пјевања пјесама световног карактера, организовало бесједе и забаве хуманитарног карактера.<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2955&tip=11 |title=Пјевачко друштво „Николајевић“ |accessdate= 23. 11. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

У организацији културних дешавања такође учествују: ЈУ Народна библиотека, Удружење грађана „Клуб умјетничких душа“, Удружење грађана КУД „Петар I Карађорђевић Мркоњић“, Одбор за културу Општине, Светосавска омладинска заједница, Омладинска организација „Центар“, Градско позориште Мркоњић Град, Удружење гљивара и љубитеља природе, Основна школа „Иван Горан Ковачић“, Основна школа „Петар Кочић“ и Средњошколски центар.<ref name=''kultura''>{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/53/mrkonjic-grad/Javna/ustanova/Kulturni/Centar/ |title=Култура |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Реконтруисани Дом културе (некадашњи Дом ЗАВНОБиХ-а), који важи за средиште културних дешавања општине, отворен је [[27. фебруар]]а [[2008]]. године.<ref name="obno">{{Cite web |url=https://web.archive.org/web/20080905193022/http://www.mrkonjicgrad.com/novosti_iz_grada/kultura/otvoren_dom_kulture/ |title=Отворен Дом културе |accessdate= 29. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}{{dead link|date=April 2013}}</ref>

Један од најпознатијих објеката средњовјековне архитектуре овог краја је била Крзлар-агина џамија. Она је саграђена у периоду од [[1591]]. до [[1595]]. године.<ref name=dzamija>{{Cite web |url=http://www.aneks8komisijakons.comgov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=2556 |title=Кизларагина џамија], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>, а дозидана [[1873]]. по угледу на [[Али-пашина џамија|Али-пашину џамију]] у [[Сарајево|Сарајеву]]. У њу је из [[Истанбул|Цариграда]] донесен велики [[ћилим]], тежак 200-300 -{kg}-. Током пљачке [[1878]]. године, [[аустроугарска|аустроугарски]] војници су га расјекли на четири дијела, од којих се један и данас чува у [[беч]]ком Умјетничком музеју. У [[џамија|џамији]] је Крзлар-ага основао [[библиотека|библиотеку]] у којој је до рушења чувано 50-ак старих књига и рукописа. Џамију је српска војска срушила [[12. новембар|12. новембра]] [[1992]]. године. Мјесто и остаци архитектонске цјелине овог вјерског објекта су у мају [[2005]]. проглашени националним спомеником Босне и Херцеговине, али је она и раније рјешењима из [[1951]]. и [[1962]]. била стављена под заштиту државе и уписана у Регистар непокретних споменика културе.<ref name=dzamija/> У насељу Рика се налази [[џамија]] Хамидија. На њеном мјесту је до 1992. била џамија подигнута [[1906]]. године (мада постоје подаци да је на истом мјесту постојала џамија преко 250 година).<ref>[http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=1753&Itemid=256 Џемат Мркоњић Град], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Она је срушена у рату убрзо послије Крзлар-агине џамије<ref>[https://web.archive.org/web/20110916111714/http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc94/EDOC6999.htm -{Council of Europe}- |accessdate= 7. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>, а обнова је започета у јуну [[2003]]. Обновљени објекат је свечано отворен [[29. јул]]а [[2007]].{{чињеница|date=03<ref>[https://web. 2014archive.}}<!--mrtvaorg/web/20110904055745/http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=1610&Itemid=59 vezaСвечаност doотварања 10Хамидија џамије], Приступљено 13. 014. 20142013.--</ref> Претходно су у марту [[2003]]. мјесто и остаци градитељске цјелине џамије проглашени националним спомеником Босне и Херцеговине.{{чињеница|date=03<ref>[http://kons. 2014gov.}}<!--mrtvaba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=1323 vezaХамидија doџамија], 10Приступљено 13. 014. 20142013.--</ref>

Најстарија православна [[црква]] на подручју општине потиче из [[18. век|18. вијека]] и налази се у Герзову. У граду је [[1892]]. подигнут Парохијски храм Рођења Пресвете Богородице, а на мјесту некадашње дрвене цркве изгорјеле у пожару [[1883]]. године. Поред храма се налази Парохијски дом и црквена сала. Хрватска војска је оштетила и опљачкала ове објекте у октобру [[1995]]. године, као и остале православне вјерске објекте на подручју општине.{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.-->

Католичка [[црква]] је изграђена у периоду 1881—1883, а торањ је подигнут [[1889]]. године. Жупу у Мркоњић Граду је основао фра [[Августин Милетић]] [[18. мај]]а [[1821]]. Жупом су до [[1899]]. године управљали [[фрањевци]], а након тога управљање су преузели дијецезански свештеници. Жупа је имала и капелана од [[1845]]. до [[1890]]. У цркви је службовао, између осталих, фра [[Иван Фрањо Јукић]], фра [[Антун Кнежевић]] и др. Она је у великој мјери оштећена у пожару који су подметнули припадници српске војске 1992. године.<ref>{{Cite web |url=https://web.archive.org/web/20090105185413/http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |title=Жупа Мркоњић Град], Приступљено|accessdate= 13. 4. 2013.}}</ref> Након повратка становништва, црква је постепено поправљана, а [[звоник]] је коначно обновљен у мају [[2007]]. године.<ref>[http://www.fildzanviska.ba/clanak_237.htm Обнова католичке цркве], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Такође су обновљени гробови седморице некадашњих жупника из града и из села Лисковица и Мајдан.<ref>{{чињеницаCite web |dateurl=01. 2014http://www.}}<!katolicki--mrtvatjednik.com/vijest.asp?n_UID=529 veza|title=Уређени doсвећенички 20.гробови 12говоре нараштајима |accessdate= 4. 20139.-- 2010|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

У Дому здравља се организује примарна и дио секундарне здравствене заштите становништва, као и консултативно-специјалистичка здравствена заштита из одређених медицинских специјалности.<ref name="zdravstvo">{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.rs.ba/51/mrkonjic-grad/JZU/Dr/Jovan/Raskovic |title=Здравство |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

На подручју општине постоји више спортских клубова: фудбалски клуб „[[ФК Слобода Мркоњић Град|Слобода]]“ који игра у [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Првој лиги Републике Српске]],<ref name>Фудбалски портал РС: [https://web.archive.org/web/20111108003725/http://www.rs-sport.org/bihlige/klub.php?id_clubs=29&champ=2 ФК Слобода Мркоњић Град], Приступљено 6. 9. 2010.</ref> кошаркашки клуб „[[КК Младост Мркоњић Град|Младост]]“ који игра у [[Премијер лига Босне и Херцеговине у кошарци|Премијер лиги БиХ]],<ref>{{Cite web |url=http://www.eurobasket.com/team.asp?Cntry=BIH&Team=4099 |title=КК Младост |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> мушки одбојкашки клуб, женски одбојкашки клуб „Балкана МП“ који игра у Другој лиги Републике Српске, стонотениски клуб „Мимоза“,<ref>{{Cite web |url=http://stsrs.org/index.php?option=com_content&task=view&id=15&Itemid=36 |title=Стонотениски савез РС |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> шаховски клуб „Ан пасан“,<ref>{{Cite web |url=httphttps://wwwarchive.mrkonjicgrad.com/novosti/sport/talente-predvodi-slaven-pastaris/97u7 |title=Таленте предводи Славен Паштар |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> планинарско друштво „Видик“<ref>{{Cite web |url=http://wwwpedvidik.vidikmgblogspot.orgcom/ |title=ПЕД Видик |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> итд.

Међу спортистима се посебно издваја атлетичар [[Ђуро Коџо]], који је у дисциплини [[маратон]] учествовао на [[Летње олимпијске игре 2000.|Олимпијским играма]] у [[Сиднеј]]у [[2000]],<ref>{{Cite web |url=http://news.bbc.co.uk/sport/hi/english/static/in_depth/olympics/2000/results_schedule/olymp_res_atht_womens_marathon.stm |title=-{BBC Olympics Site}- |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.abc.net.au/olympics/2000/results/oly_results_today_ATHLETICS.htm |title=Резултат маратона на ОИ 2000 |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> [[Светско првенство у атлетици на отвореном|Свјетском првенству у атлетици]] у [[Едмонтон]]у [[2001]]. године<ref>{{Cite web |url=http://www.iaaf.org/athletes/biographies/country=bih/athcode=179727/index.html |title=Биографија на сајту Међународне асоцијације атлртских федерација |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> и на бројним другим такмичењима.

У граду је [[12. децембар|12. децембра]] [[2006]]. отворена нова спортска дворана.<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2226&tip=5&cat= |title=Мркоњић Град добио нову спортску дворану |accessdate= 7. 9. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Зеленковац је планинско излетиште смјештено поред села [[Подрашница]]. Сачињено је од долине истоименог потока који тече кроз борову [[шума|шуму]]. На потоку је прије неколико вијекова изграђено петнаестак [[воденица]], а једну од њих је [[1985]]. проширио и преуредио у свој атеље [[сликар|ликовни умјетник]] [[Борислав Јанковић]].<ref name="zelenkovac">{{Cite web |url=http://www.zelenkovac.org |title=Зеленковац |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Општина се налази на раскршћу веома значајних [[пут]]них праваца. Овуда пролази: магистрални пут ''М-15'' (Мркоњић Град ([[Подбрдо|Рогољи]]) - [[Гламоч]] - [[Сплит]]), магистрални пут ''М-5'' односно некадашњи пут [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а ([[Јајце]] - Мркоњић Град - [[Бихаћ]]), магистрални пут ''М-16'' ([[Бања Лука]] - [[Црна ријека|Црна Ријека]] - Јајце - [[Сарајево]]). У плану је и изградња [[ауто-пут]]а у дужини од 110 -{km}- на релацији [[Лакташи|Гламочани]]-[[Купрес]] (до границе са [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацијом БиХ]]), који би ишао преко мркоњићке општине.<ref name="koncesija">{{Cite web |url=http://www.ekapija.com/website/bih/page/87068 |title=Ауто-пут |accessdate= 8. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>