Емират Сицилија — разлика између измена

== Историја ==

Сицилију су муслимани преотели [[Византијско царство|Византији]] током [[Византијско-арапски ратови|Византијско-арапских ратова]]. Након првог искрцавања и неуспешне [[Опсада Сиракузе (827—828)|опсаде Сиракузе]], [[Аглабиди]] се повлаче на југоисток полуострва. Полако су почели да освајају западне и централне делове острва. У августу 877. године, муслимански командант [[Џафер ибн Мухамед ел Тамини]] повео је велику војску у понован [[Опсада Сиракузе (877-878)|напад на Сиракузу]]. Оставши без подршке византијског цара [[Василије I Македонац|Василија I]], град је освојен 20/21. маја 878. Након освајања Сиракузе, Византија је држала само неколико места на острву. Коначно освајање Сицилије муслимани су извршили победом код Таормина 902. године. Аглабиде су почетком 10. века свргли шиитски [[Фатимиди]] који у Египту оснивају [[Фатимидски халифат|Калифат]]. Током владавине [[Мухамед ел Каим би-Амрилах|Мухамед ел Каим би-Амрилаха]]а, фатимидска власт проширена је на Сицилију. [[Исмаил ел Мансур]], Мухамедов наследник, угушио је устанак на Сицилији након чега је основао династију [[Калбиди|Калбида]] која ће Сицилијом владати до 1053. године. Средином 11. века емират слаби. Папа [[папа Никола II|Никола II]] предао је 1056. године норманском војсковођи [[Роберт Гвискар|Роберту Гвискарду]] титулу војводе Сицилије како би га подстакао на освајање острва. Рат са Норманима трајао је до 1091. године када је пало и последње муслиманско упориште на Сицилији.

== Извори ==