Приједор — разлика између измена

Масован покољ Срба у Приједору варош и срезу одиграо се скоро у исто време када и у Босанском Новом, између 31. јула и 5. августа 1941. године. У четвртак 31. јула градом је прошао добошар и објавио да се сва надлештва и радње затворе и да свако иде својој кући. Био је забрњен сваки излазак у варош. Око 11 сати позвани су сви „ поуздани“ грађани да чувају град. Оружје је највише раздато сељацима који су инсценирали напад четника на предграђе вароши, „градском олошу, муслиманима и католицима и великом броју Цигана“. Ти наружани људи упадали су у српске куће , у граду под изговором да траже оружје , вршили преметачине, пљачкали све од вредности до чега су дошли, неке муштерије одмах пред кућом убијали, а неке одводили у затворе да их тамо убијају. Овај покољ Срба трајао је до недеље 3. августа када је обустављен по наредби хрватског генерала Румлера. Само за ова три дана покоља рачуна се да је убијено у вароши Приједору око 800 људи, а у срезу 1.500. За време покоља у приједорском срезу подигнута је права хајка на Србе. Ко је тих дана дошао из села у варош био је убијен, а по селима су извршена масова убиства. У селу Буснови стрељано је 2. августа 70 најодабранијих Срба.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр.248.</ref><ref>Мухамед Садиковић, судија из Приједора, Милан Боројевић, свештеник из Приједора, Душан Тубан, свештеник из Ракелића, срез Приједор, Београд 10.1.1942. год, Урош Ољача, чиновник из Љубије Београд, 28.7.1942. год. , Невенка Кондић, кројачица из Приједора, Београд 18.1.1942. год.</ref>{{Непоуздан извор}}У месту Заједнице који се налази на пола пута између станице Козарац и истоимене варошице километар и по удаљеног од пута уочи Илиндана 1941. Убијено је око 170 Срба. Највише их је посечено секирама. прича се да су им пре убиства одсецали поједине делове тела, тесали их као дрва, маљевима тукли у главу, пребијали им руке и ноге и тако полуживе бацали у јаму која је раније за то одабрана.<ref>Душан Тубин, свештеник, 15.10.1947. год.</ref>