Војнић — разлика између измена

1.320 бајтова додато ,  пре 4 године
м (Cite book)
 
Почетком маја 1942. године усташе су из села војнићког среза похапсиле и дотерале у двориште среског начелства у Војнићу око 5.000 људи, жена и деце.<ref>Миле Пајић, земљорадник из Крстиње, срез Војнић, Београд 16.5.1942. год.</ref>
 
Августа 1941. године у војничкој цркви било је затворено око 200 Срба из места и околине , где су толико злостављани и тучени да су неки од батина помрли. Свукли су их голе, батинама отерали у олтар и приморали да седну рукама налакћени на колена држећи се за главу. Тада су их немилосрдно тукли по целом телу кундацима , летвама од црквене ограде, чекићима црквеним свећњацима , копљима од рипида и барјака, црквеним кљигама и иконама. После тога су их оставлили да 2 дана леже на хладном бетону, затим пустили тобоже кућама, да бих их ускоро опет похватали.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 170</ref>
 
 
У срезу Војнић попаљена су сасвим или делимично ова села: Окић, Војнић, Живковића Коса, Купљенско, Михољско и Крњак. Првог децембра 1941. године на путу од Карловца усташе су палиле српска села. Тада су страдала села Тушиловић и Брезова Глава „Куће су палили не употребљавајући нека посебна запаљива средства „ већ шибицом а потом је ватра са једне куће преношена на другу запаљеним сеном; то је било могуће јер је уз сваку кућу био сењак“.<ref>Ђурађ Мађишић из Дугог Дола, Београд 11.6.1942 год. (К) Раде Љубишић из Тушиловића, београд 6.6.1942 (К)</ref>
Анониман корисник