Глина (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м revert na 10:50, 13. avgust 2015. |
|||
Ред 38:
По капитулацији [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у [[април]]у [[1941]]. [[усташе]] су у Глини [[10. мај|10.]] и [[11. мај]]а поубијали већину [[Срби|Срба]] мушкараца ознад 12 година и комуниста, а [[3. август]]а стрељали су 1.260 Срба већином из котара [[Вргинмост]]. У јулу 1941 у околини Глине формирани су партизански одреди од 15 до 40 бораца. Глински партизански одред ушао је у новембру 1941. у састав 5. банијског ослободилачког партизанског батаљона. Оперативна група од делова 7. банијске и 8. кордунашке дивизије напала је [[22. октобар|22]]/[[23. октобар|23. октобра]] [[1942]]. усташки и домобрански гарнизон у Глини. У град су 23. октобра продрли делови 1. и 7. бригаде, али га нису заузели. У сардњи са 8. кордунашком дивизијојм 7, банијска дивизија је 23—25. октобра опколила и напала [[Немци|Немце]] у Глини, али место није заузела. Делови 7. дивизије ослободили су га у јануару 1944. У априлу 1944 у котару је деловало више НОО-а: котарски 13. општинских, градски и 93 сеоска, укупно 108 НОО-а са 497 одборника. Радиле су 24 школе са 3754 полазника. Од тада је град означен као значајан центар политичког, друштвеног, културног и привредног живота на слободној територији Хрватске. Ту је боравио и ЦК КПХ и ГШХ, почео је рад конгрес доктора, конгрес културних радника и конгрес правника, основана је „Просвјета“, културно-просветно друштво Срба у Хрватској. Одржана је окружна конференција АФЖ-а и УСАОЈ-а за Банију, радило је Народно позориште, партизанска гимназија и школе општег и стручног смера.
Долазак усташа на власт
Окупација Глине извршена је одмах по проглашењу НДХ. Истог дана хрватско становништво у Глини обукло је усташке униформе и наоружало се и окитило усташким амблемима и хрватским тробојкама и у надлештвима узело сву власт у своје руке. Целом том акцијом руководила је усташка организација , која је у Глини створена још 1930. године под руководством тамошњег адвоката др. Пука, доцнијег министра у Павелићевој влади, и лекара др Ребака Јураја. Обојица су доцније били у вези са Павелићем у инсостранству. У усташку организацију њих двојица су увукли "велики део Хрвата и олоша" а одраније су располагали оружјем и другим потребним материјалом за преузимање власти у датом моменту".
Силовање у Глинској цркви
Даринку Миљевић " у српској цркви у Глини силовало је 20 усташа", а потом је на најгрознији начин убили".
Силовање жена из села Јабуковца
Све жене које су усташе "једне кишне ноћи" похватале у Јабуковцу, дотерали су у Глину "и за месец и по дана ставили на расположење трупама" па су после неке од њих пустили, а неке убили"
Стрељање на обали Глине и у селу Прекопа
У Глинском срезу поред масовних покоља извршених у глинској цркви усташе су и у другим местима извршиле више масовних убијања. Тако су из затвора у Глини у групама по 200-300 одвели велики број Срба на обалу Глине и из митраљеза их поубијали. У недељу 11. маја 1941. године из Загреба је стигло у Глину 120 усташа и исте ноћи похапсиле су све Србе изнад 15 година старости. Ухапсиле су око 480 грађана. Ноћу између 12. и 13. маја, све су одвели у место Прокопи, 4 км удаљено од Глине, и тамо поубијали.
напомена: У оригиналу место Прокопи вероватно село Прекопа
Лешеви реком Глином
На лешевима који су пловили реком Глином били су натписи: „Путујемо за Београд да поздравимо новог краља“, или „Не дирајте нас! Идемо у Београд да саставимо нову владу“.
Ваљком преко мртвог Србина
Рада Ратковића општинског бележника из Глине, пошто су одвели у поље и убили „преко његовог мртвог тела претерали су ваљак , којим се ваља пут , да је његов леш са великом муком , његова жена из блата извукла“.
У Глинском срезу Србима су пре убиства „копали очи , секли нос, кидали нокте, клинце забијали под нокте, вадили зубе.
У Глинском срезу међу усташама највише је било муслимана.
Многим жртвама усташе су вршиле „унакрсно сечење груди и стомака правећи крсни знак желећи практично да покажу како се Срби крсте“. Стога је сасвим разумљиво што је увек после нових покоља из глинске цркве „крв лила на црквена врата где је била стража“.
=== Распад СФРЈ ===
| |||