Огулин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 26:
| странка = [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]
}}
'''Огулин''' је град у [[Хрватска|Хрватској]] у [[Карловачка жупанија|Карловачкој жупанији]]. Према резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 13.915 становника, а у самом насељу је живело 8.216 становника.<ref>{{Cite web |url= http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_2976.html|title= Попис становништва 2011.|accessdate= 24. 4. 2013
== Географија ==
Ред 49:
У Огулину многе су Србе скидали до пола па им по леђима исписивали „Србин-четник“ и потом их слали да чисте улице, где су их Хрвати пљували и исмевали.<ref>Бранко Томовић. саобраћајни чиновник из Огулина</ref>{{Непоуздан извор}}
„У Отоку срез Огулин усташе су потерале да убију јеног човека, а за њим је ишла и кукала жена са двоје деце, девојчицом од 10 година и мушкарчићем од 4 године. Из групе усташа , која је гонила овог човека издвоји се један опалио из пушке и уби жену и девојчицу. После тога наби на бајонет мушкарчића и као навиљак сена носио га је око 200 метара . Кад је стигао своје друштво, дете је треснуо са бајонетом о земљу крај мртва оца“.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав
Интересантан је случај пљачкања владичанског двора у Плашком. Једног дана усташе у Плашком ушле су у владичански двор, отишле у владичански кабинет, владику удаљили и цео кабинет испразнили , натоварили на камионе све опљачкане ставри и отерали у Огулин.“Владичански двор је опљачкан невероватном брзином, за 1 сат епископски двор био је потпуно испражњен“. Тих дана ћерка апотекара Оскара Бичевића удавала се за синовца усташког министра др Гавра Сушића. Младенцима се примио за кума велики жупан Јурица Марковић. И по народном обичају кум је спремио младенцима богат поклон-дар и изложио га у излогу једне огулинске радње. Тај дар се састојао од „сребрног посуђа, кристала и једаћег прибора“, и још неких других драгоцених предмета. Све то је опљачкано – покрадено „власништво епископије горњо-карловачке“.<ref>Извештај протојереја-ставрофора Исе Пејиновића арх. заменика Горњо-карловачке епархије, у Београду, марта 1942. године</ref>
| |||