Љубија (Приједор) — разлика између измена

Први август 1941. године био је „крвав и никад не заборављен за Србе у Љубији. Дан који је крвавим словима записан на страницама наше и светске историје. Тог дана рано изјутра Срби у Љубији су осетили неко комешање у муслиманској чаршији. Око 7 сати изјутра из рудника је прошао један камион пун Срба, зауставио се пред православном црквом. Усташе су свукле Србе са камиона и ту их на месту поубијали. То је био знак за почетак хапшења и убијања Срба. Неке грађане похапшене у Љубији водили су према руднику и страшно их тукли да се њихов врисак чуо делеко. Дотерали су их до једне шумице и ту стрењали. Пре убиства су их свукли голе и опљачкали. После тога су се усташе вратиле у варош и одвеле Рист Средића и Перу Кондића; Средићу су стомак распорили, а Кондића који је тешко рањен нашао је Хасан Елказ из Исламске Љубије. Кондић је од њега тражио мало воде. Али уместо да га напоји он га је дотукао секиром и затим опљачкао. Убијање Срба у Љубији трајало је цео дан. Тога дана изјутра Суљо Хасанагић је одржао збор у Исламској Љубији и позвао „све вјерне синове и кћери НДХ (католике и муслимане) да се они који немају ватреног оружја наоружају вилама, секирама и мотикама, блокирају Љубиују и спрече да им који Србин не утекне. <ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав СтрaњаковићСтрањаковић]], Горњи Милановац Дечје новине 1991. стрpp. 248,249</ref><ref>Милан Миљуш, свештеник Љубија, 20.8.1947. год. (П)</ref>{{Непоуздан извор}}