Илија Милосављевић Коларац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м datum; козметичке измене
Ред 6:
| место_рођења = [[Колари]]
| држава_рођења = [[Османско царство]]
| датум_смрти = [[18.{{Датум октобар]] [[смрти|1878]].|10|18|||}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]]
Ред 25:
Као дете је рањен у [[Први српски устанак|Првом устанку]]. По његовој пропасти, Илијина породица пребегла је преко [[Дунав]]а, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића,<ref>[http://www.vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276499-Kolar269eva-dva-fonda Коларчева два фонда („Вечерње новости“, 13. април 2004)]</ref> Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године. Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у [[Панчево]], због страха од [[милош Обреновић|књаза Милоша]]. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар [[Аустроугарска|Аустроугарске]], првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
 
Синђелија, коју је врло волео, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, где се и сам Илија Коларац преселио следеће године. Ту се бавио трговином [[со]]љу и [[шалитра|шалитром]], а улагао је и у [[рудник]]е. Дуго је помагао ствараоце у [[књижевност]]и, а [[1861]]. је основао ''Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца'' уз помоћ [[Коста Цукић|Косте Цукића]]. До Првог светског рата [[фонд]] је издао 120 [[књига]].
 
[[Датотека:Grob Kolarca.jpg|мини|десно|Коларчев гроб у Алеји великана на београдском Новом гробљу]]