Википедија

Јелоустонска калдера — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum
Ред 4:
Процењена величина [[пречник]]а калдере се крећу од 55 -{km}- до 72 -{km}- које је утврдио Геолошки институт САД геолошким испитивањем терена које је спровела екипа коју је предводио [[Боб Кристијансен]] 60-их и 70-их година [[20. век]]а.
 
Након емисије у оквиру научног програма [[ББЦ]] [[2005|2005.]]. године, где је скован појам [[супервулкан]], ова калдера назива се и Супервулкан Јелоустон.
 
== Откриће ==
Геолог [[Боб Кристијансен]] и његова екипа испитали су [[подземље (филм)|подземље]] Јелоустона и наишли на знатне количине очврслог [[пепео|пепела]] дебљине 30 центиметара. Кристијансен је закључио да је пепео могао да потиче од [[ерупција]] неког вулкана који данас не постоји, јер у Јелоустону није успео да нађе никакав угашени вулкан, нити његову калдеру. Ипак, почео је да сумња да је Јелоустон део неког старог вулканског система, али за то није имао доказа.
 
Године [[1973|1973.]]. професор [[Боб Смит]], вулканолог са [[Универзитет у Јути|Универзитета у Јути]], изучавао је место на коме је провео већи део своје службе. С једног острва у језеру Јелоустон запазио је две појаве које су га збуниле. Прво, један [[понтон]], који је раније користио за прелаз, нашао се под водом. И друго, на јужном крају језера стабла дрвећа утонула су у језеро за око 30 центиметара.
 
Открићу калдере допринела је [[НАСА]] која је изабрала Јелоустон као показно место за испитивање новог модела инфрацрвене [[фото-апарат|камере]] намењене за испитивање [[Месец]]а. Нешто касније његове слике добијене су и помоћу [[сателит]]а „[[Ландсат програм|Лендсат]]”.
 
Калдера је уочена на снимцима као огромно улегнуће између [[планина|планинских]] ланаца и пружала се са североистока ка југозападу невероватних 70 -{km}- x 30 -{km}-. Професор Смит затражио је од Насе да детаљно испита читаво подручје. Милиметарски тачна испитивања показала су да се површина парка, од првих мерења изведених [[1923|1923.]]. године, подигла за читавих 74 центиметра! Постојало је само једно објашњење за такву појаву – велики резервоар [[магма|магме]] под земљом Јелоустона. Сакривени и притајени Супервулкан.
 
Кристијансен је затим открио остатке чак три калдере. Различите старости, биле су дословно наслагане једна преко друге. Дошао је до доказа да се последња ерупција Јелоустона одиграла пре око 630.000 година и да је тада пепелом засула половину површине данашњих [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Друга ерупција била је пре 1,2 милиона, а трећа пре 1,8 милиона година. Ово откриће изазвало је посебну пажњу и злослутна претпоставке у јавности када се схватило да се управо налазимо у времену кад би требало да дође до нове ерупције у Јелоустону. Односно, ерупција је већ требало да се догоди, али из неких разлога касни. Ради се о ерупцији која би својом снагом могла да уништи не само [[Сједињене Америчке Државе|САД]], већ да, можда, угрози и цело [[човечанство]].
Ред 22:
Студије и анализе показују да највећи ризик долази из хидротермалне активности која се дешава независно о вулканске активности. Преко 20 великих кратера су произведена у последњих 14000 година од глечера повлачењем из Јелоустона.
 
Даља истраживања показују да Јелоустон проузрокује и потресе на великој удаљености, као што је [[1992|1992.]]. године земљотрес јачине 7,3 Рихтерове скале у Калифорнијској пустињи Мојаве, који је покренуо серију потреса, у Денали - 1.300 -{km}- далеко и Аљасци ок 3.200 -{km}- далеко, где је довело до појачане активности многих гејзира и изливања врела воде и неколико месеци након земљотреса.
 
Управник Јелоустон Обсерваторије, Џејк Лоунстерн предложио је појачани мониторинг од стране Геолошког института САД и класификацију Јелоустона као претње највишег ризика.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јелоустонска_калдера”