Атлетски клуб Партизан — разлика између измена

Клуб је основан [[4. октобар|4. октобра]] [[1945|1945.]]. када је основано [[ЈСД Партизан]], као секција спортског друштва, три године касније секција је прерасла у клуб. Партизан је дао велики број државних репрезетативаца и првака у свим узрасним категоријама. Дуги низ година после оснивања клуб је био водећи у земљи, о чему говори податак да је на првих шест екипних првенстава ([[1947]]—[[1952|1952.]].) после рата био првак, а би исти такав низ направио до [[1956]]. до [[1964]]. Обзирома на систем такмичења то је значило да је имао најбољу сениорску екипу. Исто је направио у првом такмичењу у Купу Југославије 1965 за сениоре, а онда је уследио дуги „пост“ преко 25 година. У такмичењу за Куп женска екипа је имала више успеха освојивши куп првих 8 година за редом ([[1974]]—[[1981|1981.]].)

Атлетичари Партизана [[Иван Губијан]] [[Бацање кладива|бацач кладива]] и [[Фрањо Михалић]] дугопругаш - [[маратон]]ац, били су највеће звезде атлетике у историји клуба који су донели једине две олимпијске медаље за југословенску и српску атлетику. Губијан је био „сребрни“ на [[Летње олимпијске игре 1948.|Олимпијским играма 1948.]] у [[Лондон]]у, а Михалић [[Летње олимпијске игре 1956.|1956.]] у [[Мелбурн]]у. Веома значајне успехе постизали су атлетичари Партизана на првенствима Европе, самом чињеницом, да није било југословенске селекције без такмичара овог клуба. Највећи домет остварио је тркач [[Петар Шегедин]] који је на [[Европско првенство у атлетици на отвореном 1950.|Европском првенству 1950.]] у [[Брисел]]у у трци [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 метара препреке]] освојио друго место и сребрну медаљу. На првом [[Европско првенство у атлетици у дворани 1970.|Европском првенству у дворани 1970.]] у [[Беч]]у у трци на [[Трка на 800 метара|800 м]] [[Јоже Међимурец]] био трећи, а Драган Животић у истој дисциплини на отвореном у [[Праг]]у [[1978|1978.]]. био финалиста.

Славна имена југословенске атлетике из редова Партизана су још [[Звонко Саболовић]] (35 пута обарао државне рекорде на [[Трка на 400 метара|400 м]]), [[Мирко Вујачић]], [[Борис Брандл]], [[Стеван Павловић]], [[Драгутин "Драго" Штритоф|Драго Штритоф]], [[Андрија Отенхајмер]], [[Здравко Церај]], [[Ивица Караси]], [[Владо Марјановић]], [[Веселинка Милошевић]], [[Данијел Темим]], [[Младен Николић]], [[Мирјана Туфегџић - Боснић]], [[Марко Рајић]], [[Драган Деспотовић]], [[Јосип Шаму]], [[Дејан Јовковић]], [[Ненад Ђуровић]], [[Иван Мустапић]], [[Иван Иванчић]], [[Горан Нава]], [[Лука Рујевић]], [[Недељко Фарчић]], [[Сеад Крџалић]], [[Јован Лазаревић]], [[Драгослав Прпа]], [[Срба Николић]], [[Милош Митрић]], [[Милош Вучковић]], [[Милан Петаковић]], [[Иван "Ивица" Можек|Ивица Можек]], [[Ђани Ковач]], [[Драгомир Јовић]], [[Милош Раовић]], [[Дариа Филиповић - Живановић]], [[Саша Стојиловић]], [[Слободан Бранковић]], [[Драган Перић]], [[Драгутин Топић]], [[Горан Раичевић]], који је уместо на маратонску трку у Грчкој, скинуо дрес да грбом Југославије и обукао војничку униформу да обави „најважнији задатак да чува своју земљу и свој народ“, где је и погинуо [[6. мај]]а [[1999|1999.]].