Абевилско оруђе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Ред 1:
[[Датотека:Bifaz abbevillense.png|десно|мини|200п|Абевилски бифацијални артефакт]]
'''Абевилско оруђе''' (назив је добијен по {{јез-фр|Abbevillien}}, тј. граду [[Абевил]] у северној [[Француска|Француској]]) је назив каменог оруђа из [[преисторија|праисторијског]] периода ([[палеолит]]а), која су отркивена на локалитету у близини реке [[Сома (река)|Соме]] недалеко од града Абевил. Налази су први пут публиковани [[1836|1836.]]. године. Први пут је период назван по овом локалитету 1882. у књизи Праисторија ({{јез-фр|Le Prehistorique (antiquité de l'homme)}}), а периодизација из овог дела се и данас користи.
== Почетак истраживања ==
[[Буше де Перт]], председник Природњачког друштва у [[Абевил]]у, био је по занимању шеф царине у овом месту, нашао је [[1826|1826.]]. године оруђе од камена и глинене посуде недалеко од града у оближњем каменолому. Две године касније слични налази откривени су у самом Абевилу, а [[1836|1836.]]. на обали реке Соме и људске кости, измешане са окресаним, украшеним [[артефакт]]има. Следеће године, приликом копања канала, у песку на дубини од 7 метара, откривена су два камена [[сечиво|сечива]] и неколико окресаних [[шиљак]]а, које је обележио и пажљиво их нацртао.
 
Многи сматрају да је управо Буше де Перт допринео стварању праисторијске ахреологије на научним основама.
Ред 23:
 
Де Перт није наиша на признавање свог отркића, затражио је од Академије наука у Паризу да организује експертизу каменог оруђа које је откривено, али није добио одговор.
Његово откриће је наилашло на отворено непријатељсво. У даљим ископавањима подметани су докази (попут [[доња вилица|мандибуле]] нађене у песку [[Мулен Кињон]]а [[1986|1986.]]. године за коју се испоставило да припада савременом човеку, као и лажних камених секира, које су пометали мештани и радници на терену жељни награде). У методу и тумачењу де Перт је чинио разне грешке, али га ништа није омело да настави свој рад.
 
Подела људског доба а камено, бронзано и гвоздено, која је начињена још у 18. веку, проширена је у 19. када је [[Џон Лубок]] раздвојио камено доба на [[палеолит]] и [[неолит]]. Ово је била сатисфакција за де Перта, као и долазак групе [[геологија|геолога]] у Абевил да би потврдили аутентичност каменог оруђа које је овде пронађено. Међутим ни доказ о аутентичности није поколебао став Академије наука, па је целокупна научна заосташтина, у којој су била необјављена дела де Перта, који је умро без заслужених признања, пропала.<ref>М. Ђурић Срејић, Увод у физичку антропологију дренвних популација, Завод за уџбенике и наставна средстава, Београд, 1995. стр. 29-33</ref>
Ред 30:
== Упоредна открића ==
Упоредно са Де Пертом, и други истаживачи су наилазили на слична открића, како праисторијског човека, тако и првобитног оруђа и оружја које је користио.
Француски природњак Турнол је објавио [[1829|1829.]]. године рад о плеистоценским људским и животињским костима нађеним у пећини [[Бизе]] у јужној [[Француска|Француској]], затим је Шмерлинг отркио остатке фосила у [[Лијеж]]у у [[Белгија|Белгији]].
У [[Енглеска|Енглеској]], пећине [[Кент]]а је истраживао Мак Емери, а [[палеонтологија|палеонтолог]] Ригло је [[1854|1854.]]. објавио рад о артефктима откривеним у Сел Ашелу.
Едуард Ларте је [[1864|1864.]]. у пећини [[Ла Мадлен]] открио лик [[мамут]]а, који је насликао праисторијски уметник, а његов син Луи у [[Дордоња|Дордоњи]] у [[Кромањон]]у остатке праисторијских људи.
 
== Види још ==