Македонско питање — разлика између измена

[[Народ]] који данас насељава простор [[Република Македонија|Републике Македоније]] је [[Словени|словенског порекла]], али је његова етничка припадност и дан данас предмет спорења. СамиДанас сами становници се већином називају и сматрају [[Македонци]]ма, а свој језик [[Македонски језик|македонским језиком]]. Народи који данас насељавају просторе Пиринске и Егејске Македоније не сматрају себе Македонцима у етничком смислу.

Сукоб се заоштравао и крајем [[19. век|XIX]], а поготово у првој [[десетлеће|деценији]] [[20. век|XX века]]а прерастао је у отворени сукоб [[Комити|Комита]] ([[Срби|Срба]] и српских присталица) и бугарских присталица који се несмањеном жестином водио по [[Село|селима]] и [[Планина|планинама]] широм данашње Републике Македоније. Посебан фактор чинила је [[Турска|турска власт]] која је почетком XX20. века настојала да свим силама истреби [[Православље|православно]] становништво у својим земљама и [[Арнаути]] ([[Албанци]]) који су широм [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]], [[Рашка област|Рашке]] и [[Вардарска Македонија|Вардарске Македоније]] [[Убиство|убијали]] и [[крађа|пљачкали]] становништво само зато што је било православно на шта је турска власт гледала благонаклоно.