Никола Ђурковић (народни херој) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{друго значење|другу особу|Никола Ђурковић (вишезначна одредница)}} {{Херој М |дидаскалија=…
 
Autobot (разговор | доприноси)
м datum; козметичке измене
Ред 4:
| слика = Nikola Đurković, narodni heroj.jpg
| опис_слике= Никола Ђурковић
| датум_рођења = [[19. мај]] [[1908]].
| место_рођења =[[Русин]], [[Бока Которска]]
| држава_рођења =<br />{{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти =[[21. јануар]]{{Датум [[смрти|1943]]. ('''35''' год.)|1|21|1908|5|19}}
| место_смрти =[[Поди (Херцег Нови)|Поди]], код [[Херцег Нови|Херцег Новог]]
| држава_смрти =<br />{{зас|Црна Гора|1941}} [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]]
Ред 29:
Одмах после [[Априлски рат|окупације Југославије]] априла 1941, укључио се у припреме за оружану борбу. Живећи полуилегално, заједно с осталим комунистима Боке организовао је састанке, реорганизовао партијске организације, учествовао у организовању разних курсева у којима се омладина припремала за наступајуће догађаје. После [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]], Ђурковић и остали истакнути комунисти прешли су у илегалност, чекајући директиву за почетак оружане борбе. Као прва личност у партијској организацији Боке, после формирања прве Кривошијске чете у данима [[Тринаестојулски устанак|устанка 1941]], Ђурковић је био њен први [[политички комесар]], да би, у новембру исте године, после формирања Оријенског батаљона, постао његов први политички комесар. Овај батаљон, који се сматрао једним од најбољих на територији Црне Горе и Боке, увелике је дело Николе Ђурковића. У исто време је био члан Окружног комитета КПЈ за [[Никшић]].
 
После формирања батаљона, јуна [[1942]], када је настала привремена криза [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког покрета]] у целој Црној Гори, Ђурковић је остао на територији Боке и у илегалним условима, као секретар Месног комитета КПЈ за Херцег Нови, радио је на одржавању и повезивању партијске организације. Развој догађаја је налагао да се посаветују сви руководећи комунисти с територије херцегновског среза. На иницијативу Ђурковића, састанак је био заказан за 20. јануар 1943. у селу Поди, изнад Херцег Новог. Међутим, због недовољне будности, окупаторске власти су сазнале за овај састанак и мобилисале јаке снаге да ухвате или убију Ђурковића и његове најближе сараднике. Још у току ноћи село је било опкољено, и у обручу су се нашли чланови секретаријата МК: Никола Ђурковић, [[Саво Илић]], [[Дашо Павичић]] и [[Стјепо Шаренац]]. У неравној борби, да не би пали непријатељу у руке, дајући отпор до последњег метка, сви су изгинули 21. јануара 1943. године.
 
Указом [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[11. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].