Џон Куч Адамс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 69:
Године 1820, на инсистирање Академије наука у [[Париз]]у, Дамоисо, Плана и Франческо Карлини су се поново посветили Лапласовом раду, испитујући квадратне и термине вишег реда који утичу на кретање, те су добили сличне резултате опет се односећи једино на радијалну, а занемарујући тангентну гравитациону силу на [[Месец]]у. Хансен је добио сличне резултате 1842. и 1847. године.<ref name="gold">de la Rue (1866)</ref>
 
Године 1853, Адамс је објавио рад<ref>{{cite journal | title=О секуларној варијацији средњег курса кретања Месеца | author= Адамс, Џ. К. | journal=Филозофске трансакције Краљевског друштва Лондона | volume=143 |year=1853| issue=0 | doi=10.1098/rstl.1853.0017|pages=397–406 }}</ref> који приказује да док тангентни термини у првобитној Лапласовој теорији нестају, они постају важни и квадратни термини када су пријављени. Мали термини убачени временом су почели да имау велики утицај, те је Адамс закључио да је Плана преценио секуларно убрзање око 1.66" по веку.<ref name="gold"/>
 
У почетку, Ле Верије је одбацио Адамсове резултате.<ref name="kushner">Кушнер (1989)</ref> Године 1856, Плана је прихватио Адамсове закључке, тврдећи да је поново прегледао своје анализе и дошао до истих закључка. Међутим, убрзо се повукао, објавивши трећи резултат који се разликовао од Адамсових и Планиних ранијих радова. Деланеј је 1859. године прорачунао термин четвртог реда и дуплирао Адамсов резултат, што је навело Адамс да објави своје личне прорачуне за термине петог, шестог и седмог реда. Адамс је тада прорачунао да је само 5.7" од уочених 11" под утицајем ефекта гравитације.<ref name="gold"/>