Владимир Назор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 43:
Назор је један од најплоднијих писаца у [[Хрватска књижевност|хрватској књижевности]], аутор обимног дјела састављеног од различитих жанрова: пјесама, [[еп]]ова, [[новела]], [[роман]]а, [[Дневник (књижевност)|дневничких]] записа, [[путопис]]а, [[есеј]]а, чланака, [[прича]] и игроказа за дјецу.
Првих двадесетак година његовог стваралаштва углавном се поклапају с раздобљем хрватске [[модернизам|модерне]] и у том времену Назор је прешао пут од [[дилетант]]ског пјесника у тражењу властитог пута, преко национално ангажованог поетског [[трибун]]а — понесеног [[мит]]олошко-[[легенда]]рним и историјским [[Словени|словенским]] мотивима (''Славенске легенде'', 1900; ''Живана'', 1902; ''Књига о краљевима хрватскијем'', 1904) те потребом за освјешћивањем и просвјећивањем [[Истра|истарског]] пука (поема ''Крвава кошуља'', 1905) — преко пјесника [[дионис|дионизијске]] животне радости и [[пантеизам|пантеистичког]] заноса природом који се напаја на врелу поганскога [[класицизам|класицизма]], те [[Стари завет|старозавјетних]] библијских текстова (''Лирика'', 1910; ''Нове пјесме'', 1913), до себи окренута рефлексивног лирика који се почиње затварати у свој унутрашњи свијет (''Интима'', 1915). Назорова [[дитирамб|дитирампски]] распјевана лирика, пуна полета и [[оптимизам|оптимизма]], разликовала се од преовлађујућих [[песимизам|песимистичких]], суморних расположења у поезији хрватске модерне, али по својој окренутости
У својим ''Истарским причама'' (1913) Назор је остварио срећан [[компромис]] између одрађивања националног „дуга“ и уклапања у токове модерне књижевности. У њима је снажно истакнута ауторска национална и социјална ангажованост, али је она исказана на нов, модернији начин, специфичним назоровским мијешањем реалног и фантастичног, док се уплитање [[фолклор]]них мотива (у ''Велом Јожи'','' Бошкарини'' и ''Дивичином граду'') подударало с неоромантичним окретањем фолклорној баштини и миту. Њему је одговарала форма поетске [[алегорија|алегоријске]] приче, веома блиске артистичкој бајци [[Оскар Вајлд|Оскара Вајлда]] и [[Маурицијо Метерлинк|Мауриција Метерлинка]], а његова лиричност, склоност према [[симбол]]у и умјетна декоративност идеално су се поклапале с његовим умјетничким надахнућима, па је својим ''Истарским причама'', посебно онима уврштенима у прво издање збирке ''Халугица'', ''Албус краљ''..., потпуно закорачио у свијет [[бајка|бајковите]] модернистичке сецесионистичке приче.
Ред 57:
* ''Пјесме о брату Гавану и секи Сиромаштини'', 1931; циклус фељтонским стилом писаних новела о сиротињи са загребачке периферије *''Загребачке новеле'', 1942),
а на подручју стиха доста експериментише, варира разне ритмове и строфе (''Десетерци'', 1930; ''Топуске елегије'', 1933).
Уз то, почиње да пише дневничке записе,
== С Партизанима ==
| |||