Веселин Маслеша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 30:
У Бањалуци је наставио активност у радничком покрету. Потом одлази у [[Осијек]], где се запошљава као уредник и коректор, у редакцији „Хрватски лист“. Али је убрзо ухапшен и поново протеран у Бањалуку. Године [[1938]]. запошљава се у Београду, као скупштински новинарски репортер и коментатор у „Београдским новостима“. Исте године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].
 
Маслеша се брзо укључује у друштвени и политички живот [[Београд]]аБеограда, учествујући, поред илегалног партијског рада, и у легалним манифестацијама тадашње напредне интелигенције.
Иступао је с натписима у многим листовима и часописима. У децембру [[1928]]. године заједно с [[Отокар Кершовани|Отокаром Кершованијем]] покреће часопис „Нова литература“. Али после проглашења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, ухапшен је и после седам месеци проведених у затвору, протеран у [[Бања Лука|Бањалуку]].
 
У Бањалуци, у којој је остао нешто дуже од годину дана, имао је врло разноврсну политичку делатност: држиао је илегалне партијске курсеве, семинаре и предавања; писао је, али без потписа, у бањалучком листу „Нова Штампа“; бавио се преводилачким радом и наставио ванредне студије права у [[Загреб]]уЗагребу.
 
Године [[1931]]. враћа се у Београд и запошљава се као публицист у Редакцији часописа „Народно благостање“. Посебно је био ангажован у остваривању политике Народног фронта и стварању легалне јединствене радничке партије, односно Странке радног народа, као секретар њеног Иницијативног одбора.
Ред 41:
Од [[1927]]. до [[1940]]. године Маслеша је десет пута хапшен, проводећи, за то време, у затворима укупно више од две и по године. После [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]], априла [[1941]]. године, прешао је у [[Црна Гора|Црну Гору]] и тамо учествовао у припремама устанка. Организовао је пропагандни рад Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Главног штаба за Црну Гору и Боку]]. Покренуо је и уређивао листове „Слобода“ и „Народна борба“.
 
У време похода [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]] у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], јуна и августа [[1942]]. године, био је члан Политодела [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]]. У другој половини [[1942]]. године, у селу Дринићу, заједно с [[Моша Пијаде|Мошом Пијаде]] и другим сарадницима, обнавља лист „[[Борба (новине)|Борба]]“, орган [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], у којој објављује многе текстове, сарађује и у другим листовима: „Пролетеру“, „Војно-политичком прегледу“, „Народном ослобођењу“ и др.
 
На првом заседању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а у [[Бихаћ]]у, новембра [[1942]]. године, Маслеша је одржао главни реферат: „''Народноослободилачка борба и стварање Антифашистичког вијећа''“, у којем је изнео историјат антифашистичке борбе у свим крајевима [[Југославија|Југославије]] од [[1936]]. до [[1942]]. године. Тада је изабран у [[Извршни одбор АВНОЈ-а]].
 
Током [[Битка на Неретви|четврте]] и [[Битка на Сутјесци|пете непријатељске офанзиви]] био је с групом [[списак дивизија НОВЈ|дивизија НОВЈ]] које су водиле борбе на [[Неретва|Неретви]] и [[Сутјеска (река)|Сутјесци]]. Погинуо је (утопио се) [[14. јул]]а [[1943]]. године када су ноћу прелазили Сутјеску да би се пробили из немачког обруча.