Стефан Милутин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м autor |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''''Стефан Урош'' -{II}- Милутин Немањић''' (рођен око [[1253]]<ref name="Ген" /><ref name="Фајф" />, умро у [[Неродимље|Неродимљу]] [[29. октобар|29. 10.]] [[1321]].<ref name="Српске династије" />) је био [[српско краљевство#Краљеви Србије (1217—1346)|краљ Србије]] (1282—1321) и један од најмоћнијих [[списак српских владара|српских владара]] у [[средњи вијек|средњем веку]]<ref name="Јоца" />. Припадао је [[немањићи|династији Немањића]] и био је млађи [[син]] краља [[Стефан Урош I|Уроша I]] ([[1243]] — [[1276]]), млађи брат краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] (краљ Србије 1276—1282, [[краљ Срема]] 1282—1316) и отац краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана ''Дечанског'']] ([[1322]] — [[1331]]).
Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, [[српско краљевство|краљевина Србија]] је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун [[Византијско царство|Византије]] са којом је [[1299]]. године успостављена нова граница на линији [[Охрид]]—[[Прилеп]]—[[Штип]] (које су држали [[Византијско царство|Византинци]]), чиме је српској држави прикључен северни део [[албанија|данашње Албаније]] и већи део данашње [[Република Македонија|Републике Македоније]]. Поред тога, водио је успешне ратове са [[Бугари]]ма, од којих је трајно освојио [[Браничево (област у Србији)|Браничево]] са [[Кучево]]м, и [[Татари]]ма. После Драгутинове смрти 1316. године дошао је у сукоб са [[списак угарских владара|краљем Мађарске]] [[Карло Роберт|Карлом Робертом]] ([[1310]] — [[1342]]) због заузимања поседа свог брата и тада је изгубио [[Мачва|Мачву]] и [[Београд]] ([[1319]]), али је успео да задржи [[Тврђава Рудник|Рудник]] и Браничево. Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава<ref name="ССВ" />. Упоредо са тим, женидбама је успео да обезбеди освајања из успешних ратова са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-наследника Стефана као [[талац|таоца]].
| |||