Логор смрти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sitno
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 27:
Осим ових шест, и други логори се сматрају логорима смрти, као што је малопознати [[Логор Мали Тростанец|Мали Тростенец]], који се налази у данашњем предграђу [[Минск]]а, [[Белорусија]], близу или унутар тадашње [[Република Локот|Републике Локот]]. Слични логори су постојали у Варшави и Јановској. Такође логори смрти били су изграђени и од стране Независне Државе Хрватске ([[Логор Јасеновац|Јасеновац]], [[Логор Јадовно|Јадовно]],<ref>[http://www.jadovno.com/jadovno-slana-metajna/articles/jadovno-srpski-jad-vasem.html ЈAДOВНO – СРПСКИ YAD VASHEM - Jadovno 1941], Приступљено 1. 4. 2013.</ref> [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]]), и као основну намену су имали уништавање Српског, Јеврејског и Ромског становништва са подручја НДХ, али највећи број жртава су чинили [[Срби]]. Логор Јасеновац је био једини централни логор смрти изван Пољске, и једини којим нису управљали нацисти.<ref>"Encyclopedia of the holocaust"</ref><ref>M.Shelach (ed.), "History of the holocaust: Yugoslavia".</ref> Њиме су управљале [[усташе|усташке]] снаге [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], а већина жртава овог логора су били Срби, мада је тамо убијено и на десетине хиљада Рома и Јевреја.
 
Нацисти су користили [[еуфемизам]] “[[Коначно решење|Коначно решење јеврејског питања]]” ({{јез-нем|Endlösung der Judenfrage}}) да опишу систематско убијање европских Јевреја. Одлуку да истреби Јевреје је вероватно донело нацистичко руководство у првој половини [[1941]]. године, али документи о овој одлуци нису нађени. Први корак у ''коначном решењу'' су начиниле [[ајнзацгрупе]] које су пратиле [[Вермахт]] у [[Операција Барбароса|Операцији Барбароса]] (инвазија на СССР у јуну 1941.). Међутим, методи стрељања Јевреја у јамама нису били довољно ефикасни, тако да су крајем 1941. нацисти одлучили да успоставе логоре са сврхом изграђене за систематско убијање у [[гасна комора|гасним коморама]]. Детаљи ове операције су расправљени на [[Ванзејска конференција|Ванзе конференцији]] у јануару 1942, а извршени су под административном контролом [[Адолф Ајхман|Адолфа Ајхмана]]. [[Логор смрти Треблинка|Треблинка]], [[Логор смрти Белзец|Белзец]], и [[Логор Собибор|Собибор]] су изграђени током [[Операција Рајнхард|операције Рајнхард]], што је био кодни назив за истребљење [[Пољски Јевреји|пољских Јевреја]].
 
Док је Аушвиц II био део комплекса радног логора, а и Мајданек је био радни логор, логори направљени у операцији Рајнхард и [[Логор смрти Хелмно|Хелмно]] су били ''чисти'' логори смрти - другим речима, изграђени су искључиво и посебно за убијање огромног броја људи, углавном Јевреја, неколико сати након њиховог уласка у логор.<ref>-{[http://www.nizkor.org/hweb/camps/aktion-reinhard/prolog-arad.html Aktion Reinhard: Belzec, Sobibor &amp; Treblinka]}-, Пројекат Низкор</ref> Једини затвореници који су слати у ове логоре а нису одмах убијени су били они који су били неопходни као робовска радна снага, директно повезана са процесом истребљења, на пример, за изношење тела из гасних комора. Ови логори су били мале величине - само пар стотина метара у дужину и ширину - пошто није био неопходан смештај већег капацитета. Пристижућим логорашима је говорено како су ту само у пролазу у процесу релокације даље на исток или у неки радни логор.