Роза Луксембург — разлика између измена

„Радничке класе у свакој земљи уче да се боре у току својих самих борби... Социјална демократија.. је само напредна стража [[пролетаријат]]а, мали део укупних радничких маса; крв њихове крви, и месо њиховог меса. Социјална демократија тражи и изналази начине, и поједине пароле, радничке борбе само у току развоје ове борбе, и добија смернице за напредовање кроз саму ову борбу.“ <ref>''У револуционарном часу: Шта даље?'', ''Сабрани радови'' 1.2,. pp. 554</ref>

„Социјална демократија је просто отеловљење класне борбе модерног пролетаријата, борбе која је руковођена свешћу сопствених историјских последица. Масе су у реалности сопствене вође, дијалектички стварајући сопствени процес развоја. Што више социјална демократија расте, постаје јача, више ће просветљене масе радника преузети своје судбине, вођство над својим покретом, и одлучност правца у сопствене руке. И свеукупни покрет социјалне демократије је само свесни напредак заштите покрета класе пролетаријата, што у речима [[Комунистички манифест|Комунистичког манифеста]] представља сваки појединачни моменат борбе сталних интереса за ослобођење и парцијалних групних интереса радне снаге против интереса покрета као целине, тако да су унутар социјалне демократије њени лидери моћнији, утицајнији, и јасније и свесније чине себе само гласом воље и стремљења просветљених маса, обичним агентима објективних закона класног покрета.“ <ref>''Политички вођа немачких радничких класа'', ''Сабрана дела'' 2,. pp. 280</ref>

„Модерна класа пролетаријата не води своју борбу према плану написаном у некој теоријској књизи; модерна радничка борба је део историје, део друштвеног напретка, и у сред историје, у сред прогреса, у сред борбе, ми учимо како се морамо борити... То је управо оно шта је вредно хвале у вези њега, то је управо разлог зашто је овај колосални део културе, унутар модерног радничког покрета епохалан: то да радничке масе радних људи прво кују сопствену свест, сопствена убеђења, а из свог разумевања - оружја свог ослобођења.“ <ref>''Политика масовних штрајкова и синдиката'', ''Сабрана дела'' 2,. pp. 465</ref>

Њен оштар критицизам Октобарске револуције и бољшевика је унеколико умањен како је објаснила грешке револуције и бољшевика „Потпуним неуспехом међународног пролетаријата“ <ref>''О Руској револуцији'', -{GW 4,. pp. 334}-</ref>. Упркос свој критици, бољшевицима у прилог иде чињеница да су се уопште усудили да изврше револуцију.

„У овој ерупцији социјалних подела у самом средишту буржоаског друштва, у овом међународном продубљавању и расту класног антагонизма лежи историјска заслуга бољшевизма, и са овим подвигом — као и увек у великим историјским повезаностима — појединачни пропусти и грешке бољшевика нестају без трага.“ <ref>-{''Fragment on War, National Questions, and Revolution'', ''Сабрана дела'' 4,. pp. 366}-</ref>

Након Октобарске револуције, постаје ''историјска одговорност'' немачких радника да и сами изведу резолуцију, и да тиме окончају рат <ref>''Историјска одговорност'', -{GW 4,. pp. 374}-.</ref> Када је [[Немачка револуција|револуција избила и у Немачкој, у новембру 1918]], Роза Луксембург је одмах почела да агитује за социјалну револуцију:

„Укидање владавине капитала, остваривање социјалистичког друштвеног реда — ово, и ништа мање, је историјска тема тренутне револуције. Ово је велики подухват, и неће бити испуњен за трен ока простим издавањем неколико декрета. Само кроз свесну акцију радничких маса у граду и селу, ово се може остварити, само кроз највишу интелектуалну зрелост људи и неисцрпни идеализам се овај циљ може спровести кроз све олује безбедно до луке.“ <ref>''Почетак'', ''Сабрана дела'' 4,. pp. 397</ref>

„Историја има само једног правог учитеља, револуција је најбоља школа за пролетаријат. Они ће омогућити да ''мала хорда'' најклеветанијих и прогоњенијих постане, корак по корак, она чији ће их погледи на свет определити: борбена и победничка маса револуционарног, социјалистичког пролетаријата.“ <ref>''-{The National Conference of the Spartacist League}-'', ''Сабрана дела'' 4,. pp. 478</ref>

<ref>''Ред влада у Берлину'', ''Сабрана дела'' 4,. pp. 536</ref>