Википедија

Узбуњивач — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м sitno
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 8:
 
== Терминологија ==
У [[енглески језик|енглеском језику]] се користи термин -{whistle-blower}- (дословно звиждач; дувач пиштаљке) који се употребљава да би се означила особа која обавештава неморалну или нелегалну радњу друге особе или [[организација|организације]].<ref>{{cite web|title=whistle-blower |url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/whistle-blower|website=Oxford Dictionaries|publisher=Oxford University Press|accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref> За прву савремену употребу овог термина сматра се употреба од стране америчког грађанског активисте [[Ралф Најдер|Ралфа Нејдера]] у његовој књизи -{Whistlebowing}- из 1972. године.<ref name=nader>{{citeCite book|last1=Nader,|first1=Ralph|last2=Petkas|last3=Blackwell|title=Whistle Blowing|date = 18. 3. 1974.|publisher=Penguin Books}}</ref> Међутим постоје бројни ранији примери употребе у сличном контексту, као на пример за означавање особа које су информисале јавност о [[Масакр у Ми Лају|масакру америчких трупа у Ми Лају над вијетнамским цивилима]],<ref>{{cite journal|title=The Lawton Constitution|journal=The Lawton Constitution|year=1969|pages=36}}</ref> <ref>{{cite web|title=The meaning and origin of the expression: Whistle-blower|url=http://www.phrases.org.uk/meanings/whistle-blower.html|website=The Phrase Finder|accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref> или да би се означили од стране полиције [[инсајдер]]и у америчкој [[Мафија|Мафији]].<ref>{{cite book|last1=Johnson|first1=Roberta Ann|title=Whistleblowing: When it Works--and why|year=2003|publisher=Lynne Rienner Publishers|location=London|page=4}}</ref>
 
У [[српски језик|српском језику]] у говору се употребљавају четири термина: узбуњивач, звиждач, дувач у пиштаљку и инсајдер.<ref>{{cite web|last1=Јанковић|first1=Саша|title=Дувачи у пиштаљку данас у Србији немају добру ни правну ни фактичку заштиту, упозорава Саша Јанковић у ауторском тексту у дневном листу "Политика"|url=http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/2011-12-25-10-19-19/1468-2011-08-30-07-21-07|website=Заштитник грађана омбудсан|accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref>
Ред 34:
== Случајеви кроз историју ==
Иако се је појам узбуњивача јавио тек 20. веку, кроз историју су постојали људи који се на основу својих дела данас могу сврстати у категорију узбуњивача. Ово представља кратак преглед историје.
Први забележено узбуњивање се је десило 1777. године током [[Америчка револуција|Америчке револуције]] када су два официра [[америчка ратна морнарица|америчке морнарице]] узбунили о мучењу британских војника од стране америчке морнарице. На основу овог случаја [[конгрес Сједињених Америчких Држава|амерички конгрес]] је донео први закон којим би се штитили узбуњивачи. <ref>{{cite journal|title=Journals of the Continental Congress, 1774-1789|journal=Journals of the Continental Congress, 1774-1789|date=30. 7. 1778..|url=http://memory.loc.gov/cgi-bin/query/r?ammem/hlaw:@field%28DOCID+@lit%28jc01172%29%29|accessdate = 14. 4. 2015.|pages=732}}</ref>
 
[[Едмунд Дин Морел]] је одиграо велику улогу 1890их година у разоткривању [[колонијализам|експлоатистичке]] и деструктивне политике [[Белгија|Белгије]] према Конгу, тако што је радећи у британској поморској компанији која је била ангажована од стране [[Слободна Држава конго|Слободне Државе Конго]], увидео да бродови из Белгије у Конго долазе готово празни са [[кавез]]има и оковима, а враћају се пуни са разним добрима, па и робовима. Своја запажања је износио у новинама.<ref>{{cite web|title=Leopold II, E D Morel & Congo|url=http://www.bouncing-balls.com/timeline/people/nr_leopoldmorel.htm|website=bouncing-balls.com|accessdate = 14. 4. 2015.}}</ref>
Ред 45:
{{маин|Едвард Сноуден}}
[[Датотека:Edward Snowden.jpg|200px|мини|Едвард Сноуден је постао међународна икона узбуњивања након што је објавио податке о масовном надзору које је спроводила НСА.]]
Случај [[Едвард Сноуден|Едварда Сноудена]] је био прекретница у историји узбуњивања и узбуњивача, зато што је изазвао огромни међународни публицитет, скандал и покренуо је „велику дебату о масовном надзору, тајновитости влада и равнотежи између [[национална безбедност|националне безбедности]] и приватних информација.“ <ref name=bbc>{{cite web|title=http://www.bbc.com/news/world-us-canada-23768248|url=Edward Snowden: Timeline|website=BBC|publisher=BBC|accessdate=16. 4. 2015..|date=20. 8. 2013..}}</ref>
 
Све је почело тако што је прво у [[Гардијан (новине)|Гардијану]] 6. јуна 2013. године, објављен чланак у коме се наводи да [[НСА|Државна безбедносна агенција]] прикупља податке милиона америчких грађана преко једне од водећих компанија за телекомуникације уз помоћ тајног судског налога који влади даје неограничена овлашћења за вршење [[надзор]]а. Сутрадан је објављен нови чланак у којем се наводи да се је НСА такође укључила у системе [[Гугл]]а и [[Фејсбук]]а, а да јој надзор омогућава [[ПРИЗМА]]. Два дана касније, откривено је да је извор тих информација Едвард Сноуден, амерички радник [[Централна обавештајна агенција|Централне обавештајне агенције]] који је радио као консултант за НСА. <ref name=bbc/>
 
Не зна се тачан број [[податак]]а које је Сноуден открио. Та бројка се креће од 50,000,<ref>{{cite web|last1=Hosenball|first1=Mark|title=NSA chief says Snowden leaked up to 200,000 secret documents|url=http://www.reuters.com/article/2013/11/14/us-usa-security-nsa-idUSBRE9AD19B20131114|website=Reuters|accessdate=16. 4. 2015.|date=14. 11. 2013.}}</ref>
па до 1.5 милиона докумената НСА-е.<ref>{{cite web|last1=Strohm|first1=Chris|last2=Wilber|first2=Del Quentin|title=Pentagon Says Snowden Took Most U.S. Secrets Ever: Rogers|url=http://www.bloomberg.com/news/articles/2014-01-09/pentagon-finds-snowden-took-1-7-million-files-rogers-says|website=Bloomberg|accessdate=16. 4. 2015..|date=10. 1. 2014..}}</ref> Сам Сноуден је изјавио у интервјуу за Гардијан, да је све документе сам прегледао како би раздвојио оне који су у јавном интересу од оних који нису, и истиче да је било доста докумената које није објавио, а које би имале велики одјек и покренули још неке дебате.<ref>{{cite web|last1=Greenwald|first1=Glenn|last2=MacAskill|first2=Ewen|last3=Poitras|first3=Laura|title=Edward Snowden: the whistleblower behind the NSA surveillance revelations|url=http://www.theguardian.com/world/2013/jun/09/edward-snowden-nsa-whistleblower-surveillance|website=The Guardian|accessdate=16. 4. 2015..|date=11. 6. 2013..}}</ref>
 
Наредних месеци, Сноуденови документи су открили бројне програме глобалног надзора, које су водиле НСА и -{[[Five Eyes]]}- земље, уз сарадњу бројних телекомуникационих компанија и европских влада. Сам Сноуден је оптужен за [[шпијунажа|шпијунажу]], али је још пре објављивања докумената отпутовао у [[Хонгконг]], а касније се је пребацио у [[Русија|Русију]] и затражио [[азил]].
 
Случај Едварда Сноудена је довео до јављања такозваног ''Сноуденовог ефекта'' (-{The Snowden Effect}-). Сноуденов ефекат се може дефинисати као „директно и индиректно повећање јавне информисаности, као последица догађаја и извештаја која су уследила након објављивања тајних докумената Едварда Сноудена о надзору које су спроводиле САД.“ Наиме, изношење тајних податакaподатака у јавности је покренуло низ догађаја: владе земаља су почеле да износе информације у јавност о стварима које су пре тога сматрале тајним, новинари који нису били у контакту са Сноуденом почели су да истражују и да расветљавају позадину догађаја, покренуте су разне дебате о стварима које се сматрају за тајном и слично. Резултат свега тога је већа информисаност о [[државни надзор|државном надзору]], него што је то био случај, пре објављивања.<ref name=PressThink>{{cite web|title=The Snowden Effect: definition and examples|url=http://pressthink.org/2013/07/the-snowden-effect-definition-and-examples/|website=PressThink|accessdate=16. 4. 2015..|date=5. 7. 2013..}}</ref>
На пример, сазнало се је да САД тесно сарађује са бројним технолошким компанијама и да та је та сарадња „много дубља него што многи људи схватају и да сеже још у првим годинама настанка [[Силицијумска долина|Силиконске долине]].“ Даље је изнесена је чињеница да пошта САД-а фотографише готово сваку пошиљку која прође кроз њен систем, што је око 160 милијарде фотографија годишње. Ове и многе друге приче су довеле до јављања великог притиска на државне органе САД (поготово НСА) да постану транспарентнији.<ref name=PressThink/>
 
Ред 71:
Успех узбуњивања зависи од релевантних [[доказ]]а, који могу бити у облику докумената, видео или аудио снимка, фотографија итд. Ти докази се могу поднети уз пријаву, накнадно или се добијају у току истраге. Због тога можемо разликовати две категорије релевантних доказа:
# категорију чине докази које узбуњивачи поседују и коју достављају уз пријаву или накнадно и тиме знатно олакшавају истрагу.
# категорију чине докази које узбуњивач не поседује, већ он износи сумњу или указује на одређене доказе, а сам надлежни орган их треба у току истраге сакупити. Сама истрага може да потраје дуго, што отвара могућност да се докази промене или да нестану. <ref name=ninic>{{cite web|last1=Нинић|first1=Иван|title=Шта сваки узбуњивач треба да зна|url=http://pistaljka.rs/home/read/285|website=pištaljka.rs|accessdate=16. 4. 2015.}}</ref>
 
Технике које се користе за прикупљање доказа се разликују од случаја до случаја. По Нинићу требало би да се користе легалне технике за прикупљање доказа. Узбуњивач то чини тако што прави копију одређеног документа, снимка или тако што ће начинити фотографију. Узбуњивача различити правни акти обавезују да чува пословну тајну до којих је дошао током обављања службене дужности, а често се управо иза најчуванијих тајни крију докази о корупцији или некој илегалној активности.<ref name=ninic/>
Ред 78:
 
== Последице узбуњивања ==
Прва последица узбуњивања јесте могућност јављања ''одмазде''. Према Члану 2 Правилника о заштити лица које пријави сумњу на корупцију, одмазда се дефинише као „свако чињење или нечињење према узбуњивачу које доводи до следећих штетних последица: психичког или физичког узнемиравања или злостављања, покретања дисциплинског поступка, премештаја на ниже радно место и задржавање у напредовању; доношења решења о престанку радног односа или отказа уговора о раду; предузимања или изрицања мере која неповољно утиче на радно правни статус и радне услове; озбиљне и стварне претње да ће бити предузета било која од наведених мера.“<ref>{{cite web|title=Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију|url=http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2010/03/Pravilnik_o_zastiti_uzbunjivaca.doc.|publisher=Агенција за борбу против корупције|accessdate=16. 4. 2015..}}</ref>
 
Иако су у принципу узбуњивачи заштићени од послодавца, врло је чест случај одмазде над њима. Па тако на пример у САД-у 2011. години, иако је забележен раст узбуњивања од 11%, раст одмазде се је повећао за око 83%, што може имати негативан ефекат на будућа узбуњивања. Такође је повећана и појава физичког насиља, па је тако 2009. само 4% узбуњивача искусило неки облик физичког насиља, док се је 2011. тај број повећао на 31% и престигао ненасилне облике одмазде.<ref name=ORourke>{{cite web|last1=O’Rourke|first1=Morgan|title=Whistleblower Retaliation on the Rise|url=http://www.rmmagazine.com/2012/09/13/whistleblower-retaliation-on-the-rise/|website=Risk Managment Society|accessdate=16. 4. 2015..|date=13. 9. 2012..}}</ref>
 
Студија је показала да су они људи, који су искусили одмазду, мање ангажовани, већа је вероватноћа да дају отказ у року од годину дана и већа је вероватноћа да ће своје проблеме пренети ван компаније, медијима или регулаторним органима. Такође одмазда нарушава поверење запослених у вођство компаније и обесхрабрује друге запослене да пријављују нелегалности.<ref name=ORourke/>
Ред 90:
=== Србија ===
[[Датотека:Агенцијазаборбу против корупције.png|мини|десно|150п|Агенција за борбу против корупције]]
Законом о [[Агенција за борбу против корупције (Србија)|Агенцији за борби против корупције]], директорка Агенције је у јулу 2011. донела Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију (о узбуњивачима), први такав пропис у Србији.<ref name=Svedocenja>{{cite journal|last1=Гочанин|first1=Соња|last2=Ђурић|first2=Снежана|last3=Грујић|first3=Новак|title=Две године заштите: Сведочења узбуњивача|date=Новембар 2013|url=http://pistaljka.rs/public/banners/svedocenja-uzbunjivaca-cir.pdf|accessdate=16. 4. 2015.|publisher=Удружење Еутопија|location=Београд|language=српски}}</ref> [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] је усвојила Закон о заштити узбуњивача 25. новембра 2014.<ref>{{cite news|title=Скупштина усвојила Закон о заштити узбуњивача|url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=225298|accessdate=16. 4. 2015.|publisher=Влада Републике Србије|date=25. 11. 2014..}}</ref> године.
До 8. октобра 2013. године од Агенције за борбу против корупције статус узбуњивача је затражило 107 особа, а укупно су тај статус добиле 53 особе. Више од трећине укупног броја заштићених узбуњивача чине запослени у специјалној [[bolnica|болници]] у [[Сокобања|Сокобањи]].<ref name=Svedocenja/>
Ред 96:
Према подацима које је Агенција доставила, од 107 особа које су тражиле заштиту, 31 је тражила заштиту [[анонимност]]и, 72 нису тражиле заштиту анонимности, а четири у захтеву нису заокружиле да ли траже ту врсту заштите. (Правилник није довољно јасан у томе како се обезбеђује заштита анонимности, нарочито због тога што Агенција треба да обавести руководиоца органа у којем је узбуњивач запослен о његовом идентитету.)<ref name=Svedocenja/>
 
AгенцијаАгенција је једној особи одузела статус узбуњивача „јер није пријавила корупцију у доброј вери“. Иако је законом прописано да државни службеник мора да поднесе пријаву „у доброј намери“ (термин који не познају савремени закони у Европи и САД), у [[правилник]]у је то измењено у „добру веру“ и објашњено да то значи да узбуњивач „има оправданог разлога да верује да су информације које разоткрива истините, чак и ако се касније установи супротно и ако нема намеру да оствари неки незаконит или неетички циљ“.<ref name=Svedocenja/>
 
== Види још ==
Ред 110:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Nader,|first1=Ralph|last2=Petkas|last3=Blackwell|title=Whistle Blowing|date = 18. 3. 1974.|publisher=Penguin Books}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Узбуњивач”