Обредни хлебови код православних Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
== Историјат ==
Хлеб је, од његовог открића и примене, човекова телесна и духовна храна, симбол исхране али и живота. Тако је временом он у себи објединио људскост и божанственост. Хлеб је и симбол јединства јер у себи садржи много зрна жита и када се преломи и подели представља заједнички и јединствени живот. Због значаја који је имао за опстанак људи хлеб је врло брзо постао саставни до многих обичајним и религиозних манифестација.<ref>Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић. [http://www.scribd.com/doc/66851223/Srpski-Mitoloski-Recnik-Grupa-Autora ''Српски митолошки речник''] — Предузеће Нолит: 1970, Београд.</ref>
Код православних верника у Србији тако се временом развио обичај мешења обредних хлебова за годишње циклусе празника и за обичаје породичног циклуса. Хлеб је имао важно место у српском обичајној пракси и готово да нема православног или другог обичаја поводом којих се не месе различите врсте обредних хлебова.
Ред 11:
За божићне празнике припрема се највећи број обредних хлебова: чесница, божићни колач и већи број фигуралних хлебова „закончића“...
== Врсте обредних хлебова ==
=== Божићни обредни хлебови ===
| |||