Јулијански календар је увео римски цар [[Гај Јулије Цезар|Јулије ЦgvdезарЦезар]] [[46. п. н. е.|46. године пре нове ере]], који је касније назван по њему, а под утицајем хеленистичке (грчке) краљице Египта, [[КsfлеопатраКлеопатра VII|Клеопатре VII Филопатор]], чија је престоница била [[Александрија]], а kmjhjnmпопо математичком обрасцу астронома из тог гsdрадаграда, [[Сосиген]]а. Према јулијанском календару година траје 365 дана, али је свака чеafcdfmjdsf34g579=-65564134564641414647435087765663dchтвghртачетврта година преступна и износи 366 дана. Из Сосигеновог обрасца проsfggsdfизилазипроизилази да јеfssfsdgfvfје дужина године 365, 25 дана или 3645225365 дvdbhfаgfнадана и 6 часова. Оваква година је дужа од тропске, која служи за одређивање промене годишњих доqwe3бадоба. РазликаtРазлика између [thyjhkufkj[Тропска година|тdgропскетропске]] (соларне или сунчане) године и јулијанског календара износи 11 минута и 14 секунди. Ова разлика нарастerеtrsdgfhнарасте на један дан након свакиdfхсваких 128 година., или три дана за 400 година. Значајна новина која је тада била уведена јgrrfiyrfеје прослава tНовеНове године 1. јануара за разлику од претходне прославе 25. марта (пролећна равнодневница) у Римском царствуyufyfyutyutuytuyfuyfцарству
