Спасите нашу децу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sablon
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 21:
У време гласања комисије у [[јануар]]у, просторија у којој се одржавала седница била је препуна особа заинтересованих за ово питање. Аутобуси пуни верника дошли су из удаљених места, а демонстранти су протестовали изван зграде. Није било организованог доласка оних који су подржавали уредбу.{{sfn|Fejes|2008|pp=80}} Унутар просторије, присталице и противници уредбе искористили су цело додељено време за говоре. Говор Аните Брајант одражавао је ставове већине оних који су се противили уредби. Она је у свом обраћању комисији рекла: „Уредба одобрава неморал и дискриминише моју децу која имају право да одрастају у здравој, пристојној заједници“.<ref name="nyt1/18/1977"/> Неколико чланова ''Коалиције округа Дејд за људска права хомосексуалаца'' као и Рут Шек, били су запањени бројем и снагом стотина демонстраната који су испунили просторију, и оних који су држали плакате и протестовали испред зграде. Међутим, уредба је донета са 5 гласова „за“ и 3 „против“.
 
== Уредба округа Дејд 77-477—4 ==
 
Након усвајања уредбе, преко тридесет [[конзервативизам|конзервативних]] политичких професионалаца и свештеника различитих вероисповести састали су се у кући Брајантове и Грина како би разговарали о плану да се скрене пажња јавности на питање и да се покуша прикупити најмање 10.000 потписа како би се о уредби одлучивало на [[референдум]]у становника округа. Изабрали су име ''Спасите нашу децу'' ({{јез-ен|Save Our Children, Inc.}}) и изгласали Брајантову за председницу, Боба Грина за благајника и човека по имену Роберт Брејк (који је био побожни [[католицизам|католик]] који је учествовао и у покрету за грађанска права, али је био веома забринут због либерализације политике у Мајамију) за секретара.<ref>{{harvnb|Fejes||pp=76, 94}}</ref> Уз помоћ Мајка Томпсона, стручњака за маркетинг, који је био повезан са [[Републиканска странка (САД)|Републиканском странком]], коалиција је одржала конференцију за новинаре на којој је Брајант држала памфлет о хомосексуалности, за који је тврдила да се дистрибуира у околини средње школе (ову тврдњу је касније оповргла{{sfn|Young|1982|pp=46}}), и изјавила да хомосексуалци округа Дејд „покушавају да регрутују нашу децу да буду хомосексуалци“.{{sfn|Clendinen|1999|pp=299}} Прикупили су далеко већи број потписа од потребног, испоручивши више од 64.000 потписа у року од шест недеља. Комисија је заказала референдум за [[7. јун]] [[1977]].
Ред 167:
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Bryant|first=Anita|title=The Anita Bryant Story: The Survival of Our Nation's Families and the Threat of Militant Homosexuality|url=|publisher=Ed. Revell|location=|year=1977|isbn=978-0-8007-0897-9|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Bryant|first= Anita|title= A New Day|year=1992|url= |publisher= Broadman Press|location= |isbn=978-0-8054-5352-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Clendinen|first=Dudley|coauthors=Nagourney, Adam|title=Out for Good: The Struggle to Build a Gay Rights Movement in America|year=1999|url= |publisher=Simon & Schuster|location= |isbn=978-0-684-81091-1}}</ref>