Пали канон — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Пали канон''' је збирка списа [[теравада]] будизма, који су сачувани на [[пали]] језику.<ref>Gombrich, ''Theravada Buddhism'', 2nd edn, Routledge, London, 2006, str. 3</ref> Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три корпе“ или „три кошаре“, због чега се такође назива '''типитака''' ([[санскрт|санскрит]]: ''трипитака'').
 
ТоТипитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа које су почеле да настају након Будине смрти, те је данас уједно и најближи изворном Будином учењу. Вековима је преношен усмено, да би на крају кроз серију [[Будистички сабори|будистичких сабора]] био стандардизован и записан.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'', Cambridge University Press, 1990, str. 3.</ref> То се догодило на Шри Ланки у 1. веку пре наше ере, у време велике глади, када се број монаха веома смањио, те је постојала опасност да дотадашња пракса усменог преношења Канона буде потпуно изгубљена. Први штампани делови Канона појавили су се у [[19. век]]у<ref>Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293</ref>, а данас на интернету већ можемо пронаћи и комплетна електронска издања.<ref>http://www.tipitaka.org/romn/</ref>
 
== Назив ==
 
Пали канон се сатоји од три главна дела, који се на палију називају ''питака'' ({{IAST|piṭaka}}, корпа). Због тога је овај канон традиционално познат као '''Типитака''' ({{IAST|Tipiṭaka}}; ''Три корпе'').
 
== Развој канона ==
 
Будистички пали канон је стандардизован и записан на сабору у Шри Ланки у 1. веку пре наше ере, у време велике глади, када се број монаха веома смањио, те је постојала опасност да дотадашња пракса усменог преношења Канона буде потпуно изгубљена.
 
== Садржај ==