Пали канон — разлика између измена

 
== Развој канона ==
{{маин|Будистички сабори}}
У Будино време религијски текстови нису били писани, већ су учени усмено од учитеља, а ученик је морао да их запамти и касније пренесе својим ученицима. То је пресудно утицало и на форму у којој су Будини говори сачувани (као рецитације), јер су морали проћи кроз процес редакције и примене разних мнемотехничких средстава у самом тексту, као што је понављање истих, стандардних формула, ради лакшег меморисања.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 18), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref> Унутар монашке заједнице постојали су монаси специјализовани за памћење сутри.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 18), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref>
 
Неколико месеци после Будине смрти, на првом [[будистички сабори|будистичком сабору]] окупили су се најистакнутији ученици да би по сећању рецитовали учитељеве говоре којима су присуствовали и тако одредили шта се сматра аутентичним учењем. Будином верни пратилац [[Ананда]] је дао највећи допринос овом консолидовању Канона, а посебно Сута питаке, захваљујући својој невероватној моћи памћења. Рецитујући неки говор, као потврду да му је лично присуствовао и тако свом казивању дао печат аутентичности, започињао га је управо речима: „''Овако сам чуо''” ([[пали]]: ''Evaṃ me sutaṃ''). Од тада до данас ова реченица у пали канону јесте симбол и најава истинског Будиног учења.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 31), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref>
У Будино време религијски текстови нису били писани, већ су учени усмено од учитеља, а ученик је морао да их запамти и касније пренесе својим ученицима. То је пресудно утицало и на форму у којој су Будини говори сачувани (као рецитације), јер су морали проћи кроз процес редакције и примене разних мнемотехничких средстава у самом тексту, као што је понављање истих, стандардних формула, ради лакшег меморисања.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 18), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref> Унутар монашке заједнице постојали су монаси специјализовани за памћење сутри.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 18), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref>
 
У наредним вековима, унутар монашке заједнице постојали су монаси специјализовани за памћење сутри.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 18), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref>
 
Будистички пали канон је коначно записан четири века после Будине смрти, на [[Будистички сабори|сабору]] у Шри Ланки у 1. веку пре наше ере. Било је време велике глади, када се број монаха веома смањио, те је постојала опасност да дотадашња пракса усменог преношења Канона буде потпуно изгубљена. Легенда каже да је за сваку никају остао само по један монах који ју је знао целу напамет. Да би се избегао потпуни губитак Канона, одлучено је да се он запише на палмовим листовима, а касније је даље преписиван.<ref>Branislav Kovačević, ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu'' (str. 19), Novi Sad–Beograd, 2014.</ref>