Моћ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м autor |
||
Ред 36:
* За [[Феликс Опенхајм|Феликса Опенхајма]], пак, моћ је способност утицаја, ограничавања или кажњавања. Поседовати моћ значи „бити способан подредити друге нечијој контроли, односно ограничити њихову слободу."<ref name="Enciklopedija političke kulture"/>{{sfn|Чупић|2002|pp=85}}{{напомена|Феликс Опенхајм сматра да његова дефиниција „покрива убеђивање (рационално и преваром), подстицање и застрашивање (укључујући манипулисање и 'неодлуке')“. Он такође даје преглед различитих тумачења моћи.<ref>Felix Oppenheim, POLITICAL CONCEPTS, Basil Blackwell, Oxford 1981. pp. 29–51.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=103}}}}
* Према [[Роберт Дал|Роберту Далу]], моћ има неко над неким у оној мери у којој може постићи да тај други учини нешто што иначе неби учинио.<ref>Robert A. Dahl, THE CONCEPT OF POWER, Bihevioral Science, 2, 1957. pp. 201–205. u Steven Lukes, MOĆ: JEDNO RADIKALNO SHVATANJE, čas. ''Marksizam u svetu'', br. 8/1980. pp. 193.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=85}} У једном каснијем раду, Дал не остаје на овом потенцијалном одређењу моћи, већ у новом одређењу каже да она више није само значајан него успешан покушај. У првом одређењу имамо одређење поседовања моћи а у другом њеног коришћења.{{sfn|Чупић|2002|pp=85}}
* {{cite book|author=John R. CHAMPLIN), Artherton Press. New York|title=Значајно је поменути и одређење моћи Петера Бахрана и Мортона С. Бараца. По њима, „у оној мери у којој нека особа или група — свесно или несвесно — ствара или учвршћује препреке јавном претресању сукоба око мера политике, та особа или група има моћ“.<ref>Peter Bachrach i Morton S. Baratz, TWO FACES OF POWER u POWER (Edited
* За разлику од оваквог (изнад) схватања моћи, схватање [[Талкот Парсонс|Талкота Парсонса]] ослоњено је на ауторитет, сагласност и реализацију колективних циљева. Моћ је према Парсонсу, „уопштена способност да се обезбеди извршавање важећих обавеза од стране јединица у систему колективне организације, где се те обавезе легитимизују позивањем на њихову везу с колективним циљевима и где у случају непристајања може да се очекује привола путем негативних ситуационих санкција — ма каквим посредством се та правила вршила“.<ref>Talcott Parsons, SOCIOLOGICAL THEORY AND MODERN SOCIETY, The Free Press. New York, Collier - Masmillan, London. {{page|year=1967|id=|pages=308}}</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=85}} Још треба додати да Парсонс моћ схвата „као успешан медиј за мобилисање предузетих или утврђених обавеза у интересу успешног колективног делања“.<ref>Talcott Parsons, SOCIOLOGICAL THEORY AND MODERN SOCIETY, The Free Press. New York, Collier - Masmillan, London. {{page|year=1967|id=|pages=331}}</ref> Свака претња силом без легитимације или оправдања не може се, по њему, назвати употребом моћи.{{sfn|Чупић|2002|pp=85}}<ref name="Enciklopedija političke kulture"/>
* [[Никос Пуланцас]] моћ одређује као „способност једне [[друштвена класа|друштвене класе]] да оствари своје специфичне објективне интересе."<ref>Nicos Poulantzas, POLITIČKA VLAST I DRUŠTVENE KLASE, Komunist, Beograd, 1978. pp. 99.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=86}} Појам моћи не може се „применити на међуиндивидуалне односе или на односе чија се конституција испољава према одређеним околностима, као независна од свог места у проецесу производње, то јест, у класно подељеним друштвима, од класних борби: на пример на непријатељске односе, или на односе између чланова неког спортског удружења итд.“<ref>Nicos Poulantzas, POLITIČKA VLAST I DRUŠTVENE KLASE, Komunist, Beograd, 1978. pp. 102.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=86}}
| |||