Четвородневна битка — разлика између измена

Угрожена офанзивним савезом Низоземске републике, Француске и [[Данска|Данске]], Енглеска је такође појачала поморске снаге, тако да су крајем [[мај]]а [[1666. г|1666.]] године обе стране биле припремљене за предстојећи сукоб. Енглези су имали 72 [[линијски брод|линијска брода]] са по више од 40 [[топ]]ова и осам а 30 до 40 топова, а Холанђани 71 линијски брод са по више од 40 топова и 13 бродова са по 30 до 40 топова; обе стране располагале су са још неколико [[Brander|брандера]] и више мањих ратних бродова. Однос топова линијских бродова био је 4651 према 4460, а посада 21909 према 31085 у корист Холанђана.

[[10. јун|10.јуна]] [[Михил де Ројтер|де Ројтер]] је отпловио према сидришту [[Даунс (Велика Британија)|Даунсу]], пред [[Дил]]ом, на улазу у [[Доверски теснац|Доверска врата]], тражећи додир са енглеском флотом. Примвши у међувремену нетачно обавештење о приближавању француске флоте, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс II]] је наредио принцу Руперту да јој крене у сусрет са претходницом. Тако ослабљена флота отпловила је [[10.јун|10.јуна]], такође у Даунс. Са 58 бродова адмирал [[Џорџ Монк|Монк]] је био знатно слабији од Холанђана. [[Михил де Ројтер|Де Ројтер]] се ноћу између [[10. јун|10.]] и [[11. јун|11.јуна]] усидрио између [[Денкерк]]а и [[Даунс (Велика Британија)|Даунса]], неколико колометара од енглеске флоте. Одлучивши да искористи свој положај у преиветрини - дувао је јак југозападни ветар - Монк је [[11. јун]]а после 09:00 часова прешао у напад. Не очекујући напад због противничког положаја у односу на ветар и море, Холанђани нису дигли [[Сидро|сидра]]. При подилажењеу Енглеза били су присиљени да пресеку сидрене конопе. Под утицајем ветра, холандске ескадре затекле су се у поретку степена са заштитиницом у приветрини. Једрећи према Холанђанима, адмирал Монк је прошао ван домета ватра њихове претходнице и центра, и око поднева ступио је у борбу са заштитиницом исправно схвативши да против себе пуну снагу холандске флоте, па због знатних удаљености и због супротног ветра остатак флоте неће моћи на време да притекене у помоћ својој заштитиници. Иако је свега 35 енглеских бродова добро одржавало строј и поредак, док су остали заостали, Монк је био јачи, јер су Холанђани тек постепено ступали у борбу, због чега су изгубили један или два брода и претрпели тешка ошећења. Око 16:00 часова Енглези су због близине плићака код Денкерка извршили истовремени поступни окрет по ескадрама, што је урадио и [[адмирал]] [[Корнелис Тромп|Тромп]]. Претходница Енглеза, која је овим маневром доспела на зачеље претрпела је тешке губитке у жестоким двобојима са противничким центром. Захваљујући положају у заветрини, Холанђани су искористили сву моћ артиљерије центра и претходнице, која је касније ступила у борбу.

Два адмираласка брода холандске претходнице, а нешто касније и бродови центра, окренули су се у међувремену од Енглеза, што је изазвало неред у холандском поретку. Скоро потпуно изолован, [[Адмирал|адмирал]] [[Корнелис Тромп|Тромп]] је претрпео тешке губитке, али га је спасио адмирал [[Михил де Ројтер|де Ројтер]], угрозивши енглески поредак из приветрине. Пошто су извршили поступни окрет, Енглези су се поново приближили Холанђанима, чија је флота сада била у потпуном нереду. Адмирал Монк је прошао поред Холанђана на већем одстојању, не тражећи одлучну борбу, што је [[Михил де Ројтер|де Ројтеру]] омогућило да среди флоту. Прошавши још два пута поред холандских снага, Монк је одједрио према [[Запад|западу]] чак и не покушавши да искористи слабост противника. Обе стране су изгубиле три до четири брода али су оштећења енглеских бродова била тежа. Пошто је претходно наредио да се спале три тешко оштећена брода, [[Адмирал|адмирал]] Монк је образовао поредак врсте од мање оштећених бродова да би заштитио повлачење осталих својих снага.

Током [[13. јун|13 јуна]] адмирал Монк је једрио ка [[Запад|западу]] да би се сјединио са снагама принца Руперта. Гонећи га, Холанђани су растурили свој поредак. Но, баш у том тренутку срећа напушта Енглезе. Заставни брод адмирала сер Џорџа Ескјуа команданта треће енглеске ескадре „Принс Ројал“ ({{јез-енг|HMS „Prince Royal“ (1610)}}), насукао се на плићак у сред отвореног мора. Показало се да је величина енглеских бродова њихова лоша страна, јер би се због великог газа насукавали на плићаке преко којих су холандски бродови прелазили. Насукани брод убрзо је опколило неколико холандских бродова и он је био принуђен да се преда адмиралау [[Корнелис Тромп|Тромпу]] који се на његову палубу искрцао са брода „Гоуда“. Холанђаним ај епошло за руком да „Принс Ројал“ ослободе са плићака али с обзиром да му кормило било веоам тешко оштећено ниси могли ни да покушају да га одвуку до неке своје луке. Видевши да се енглеска флота приближава адмирал [[Михил де Ројтер|де Ројтер]] је наредио да се „Принс Ројал“ спали како га Енглези не би повратили. Тиме су се борбе тог дана окончале.

У битку су тога дана Холанђани увели 64, а Енглези 60 линијских бродова, од којих су 23 била неоштећена. Колоне су пловиле у паралелним курсевима - Холанђани у приветрини, на најкраћем могућем одстојању, тако да су се крстови бродова понекада додиривали. Убрзо се обострани поредак растурио. Гонећи групу енглеских бродова, адмирал [[Ерт ван Нес]] се са око 14 бродова одвојио од центра, а Тромп је заостао. Са преосталих 35 бродова [[Михил де Ројтер|де Ројтер]] се жилаво борио са противничком главнином снага. Успевши да среди своју ескадру, адмирал Тромп је заједно са ван Несом ударио на Енглезе из завертине. Тада је [[Михил де Ројтер|де Ројтер]] наредио општи напад и продор у противнички поредак. У жестокој борби, уз употребу брандера, Енглези су били разбијени и само су појединачно успевали да се извуку из битке и да око 19:00 часова прикупе двадесетак бродова. Изгубили су их 10 до 12, а многи су се и одовојили од флоте. Пошто је у међувремену ветар ојачао, а магла раздвојила противнике, Холанђани нису били у стању да до краја искористе свој успех. Енглези су изгубили 19 бродова и око 8000 људи - од тог их је 3000 било заробљено. Холађани су изгубили седам бродова и између 2000 и 3000 мртвих и рањених. И преостали бродови обе стране морали су да буду послати у луке на темељне поправке.

По анагажованим снагама, жестини и упорности којом је вођена, Четвородневна битка спада у највеће и најчувеније поморске битке у епохи бродова на једра. Показала је да при тадашњем стању [[Артиљерија|артиљерије]] топовски двобоји дугих линија не могу одлучити битку, него само блиска борба или пробој. Заставни брод Адмираладмирала [[Михил де Ројтер|де Ројтера]] са великим јарболним наставком изгубио је адмиралску заставу и дуго времена је био неспособан за маневар. Корнелис Тромп