Операција Паук — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
[[Фикрет Абдић]] је прије рата био директор велике компаније [[Агрокомерц]] из [[Велика Кладуша|Велике Кладуше]]. Средином осамдесетих је ухапшен и осуђен због издавања меница без покрића. То међутим није смањило његов утица, јер је већ 1990. изабран са највећим бројем гласова за члана Предсједништва Босне и Херцеговине. Када се у љето 1992. разбуктао [[рат у Босни и Херцеговини]], Абдић се вратио у Велику Кладушу.
Велика Кладуша се налазила у [[бихаћ]]ком џепу између Републике Српске и Републике Српске Крајине који је бранио Пети корпус [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] под командом [[Атиф Дудаковић|Атифа Дудаковића]]. У бихаћком џепу је постојала велике несташица основних потрепштина. У 1993. у рату у БиХ све три зараћене стране су међусобно ратовале и склапале локалне савезе. Абдић је одлучио да се приклони Србима и Хрватима, за које је сматрао да побјеђују у рату. Са друге стране, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман су имали политичку корист од Абдићевог аутономаштва. Хрватска је дозволила Абдићу да послује у Хрватској и купује нафту, а Србија је за дио те нафте снабдијевала Западну Босну храном и оружјем. Пети корпус Армије БиХ су такође снабдевали Срби шверцовањем хране, оружја и муниције. Целокупан надзор над прометом роба имала је Државна безбедност Србије преко [[Српски добровољачки корпус|Српског добровољачког корпуса]].
У октобру 1993. је прогласио Аутономну Покрајину Западну Босну, одметнуо се од власти у Сарајеву, основао Територијалну одбрану Западне Босне и склопио сепаратни мир са Републиком Српском.{{sfn|Burg|Shoup|1999|pp=154}} Дудаковић је остао лојалан [[Алија Изетбеговић|Алији Изетбеговићу]], па се до тада јединствена муслиманска војска у бихаћком џепу подијелила на два дијела. Дудаковићев Пети корпус се сад устријемио на Абдића. Послије три мјесеца борби највећи део бихаћког џепа је сада био под контролом војске лојалне влади у Сарајеву. Примирје између двије муслиманске странее је постписано у јануару 1994, али су борбе настављене у фебруару када је Војска Републике Срспке напала Пети корпус да би спријечила пад Велике Кладуше.{{sfn|Burg|Shoup|1999|pp=154}}
| |||