Свест (будизам) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
структура
Ред 1:
{{Будизам}}
'''Свест''' ([[санскрит]]: ''vijñāna'', [[пали]]: ''viññāṇa'') је један од темељних појмова у [[Будизам|будизму]]. Представља чин регистровања чулног подражаја и идеја у тренутку док се одигравају.<ref name="recnik"/> [[Свест]] је једна од карика у [[Условни настанак|условном настајању]] [[Патња|патње]], и њено укидање је предуслов који води [[Нирвана|нирвани]]. [[Буда]] је говорио:
 
== Свест као реакција на чула ==
{{цитат|Жеђ и страст за свешћу о виђеном, додирнутом, мирисаном, кушаном, чутом, мишљеном, јесу сметње уму. Када је монах напустио менталне сметње у ових шест случајева, [његов] ум постаје употребљив за оне ствари које треба сазнати непосредним знањем.<ref>[http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/samyutta-nikaya/sn-xxvii-3-vinnana-sutta/ Viññāna sutta]</ref>|[[Сидарта Гаутама]]}}
{{main|Шест чула}}
Свест јекао реакција којаима за основу има једно од шест чула ([[око]], [[ухо]], [[нос]], [[језик]], [[тело]] и [[ум]]), а за свој предмет једну од њима одговарајућих појава (лик, звук, мирис, укус, опипљиво и идеју или мисао). На пример, свест о виђеном (''cakkhu-viññana'') има око као основу и видљив лик као објекат. Ментална свест (''[[Manas-vijnana|mano-viññana]]'') има ум (''manas'') као основу и мисаону појаву (''[[dhamma]]'') као свој предмет. Слично осећају, опажају или вољи, свест је такође шестоврсна, у односу на шест врста чула.<ref>[http://srednjiput.rs/tumacenja/walpola-rahula/prva-plemenita-istina/ Prva plemenita istina : Dukkha]</ref> Постоји и свест која лежи изван уобичајених чинилаца свесног бића (тзв. [[пет гомила]]) — названа свест без својстава (''viññanam anidassanam'').<ref name="recnik">[http://srednjiput.rs/recnik/#v Rečnik pāli i budističkih termina]</ref>
 
[[Буда]] је говорио:
== Предмети свести ==
 
{{цитат|Жеђ и страст за свешћу о виђеном, додирнутом, мирисаном, кушаном, чутом, мишљеном, јесу сметње уму. Када је монах напустио менталне сметње у ових шест случајева, [његов] ум постаје употребљив за оне ствари које треба сазнати непосредним знањем.<ref>[http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/samyutta-nikaya/sn-xxvii-3-vinnana-sutta/ Viññāna sutta]</ref>|[[Сидарта Гаутама]]}}
Свест је реакција која за основу има једно од шест чула ([[око]], [[ухо]], [[нос]], [[језик]], [[тело]] и [[ум]]), а за свој предмет једну од њима одговарајућих појава (лик, звук, мирис, укус, опипљиво и идеју или мисао). На пример, свест о виђеном (''cakkhu-viññana'') има око као основу и видљив лик као објекат. Ментална свест (''[[Manas-vijnana|mano-viññana]]'') има ум (''manas'') као основу и мисаону појаву (''[[dhamma]]'') као свој предмет. Слично осећају, опажају или вољи, свест је такође шестоврсна, у односу на шест врста чула.<ref>[http://srednjiput.rs/tumacenja/walpola-rahula/prva-plemenita-istina/ Prva plemenita istina : Dukkha]</ref> Постоји и свест која лежи изван уобичајених чинилаца свесног бића (тзв. [[пет гомила]]) — названа свест без својстава (''viññanam anidassanam'').<ref name="recnik">[http://srednjiput.rs/recnik/#v Rečnik pāli i budističkih termina]</ref>
 
Буда је упозоравао да свест не сме бити ометана својим предметом:
 
== Свест као карика ланца патње ==
{{цитат|Треба разматрати предмет истраживања тако да свијест извана не буде ометана нити привлачена, а изнутра да не буде поколебана склоношћу ни страхом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn138.html Izreka i razjašnjenje]</ref>|[[Буда]]}}
{{main|Условни настанак}}
[[Свест]] је једна од карика у [[Условни настанак|условном настајању]] [[Патња|патње]], и њено укидање је предуслов који води [[Нирвана|нирвани]].
 
== ИдентификацијаПоистовећење са свешћу ==
{{main|Несопство}}
{{цитат|Било би пожељно за необразованог човека да пре сматра својим сопством своје тело састављено од четири елемента него свој [[дух]]. Јер, очигледно је да његово тело може да траје једну, две, три,четири, пет или десет или чак сто и више година; док оно што називамо мисао, свест или дух, стално се појављује и ноћу и дању као једна ствар, а нестаје као нешто друго.<ref>Tako je govorio Buda (pp. 37), Grafos, Beograd, 1989.</ref>|[[Буда]]}}