Драган Кресоја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 28:
Свој дугиметражни филмски првенац, „[[Још овај пут]]“, Кресоја је снимио [[1983]]. У наредних дванаест година режирао је још пет филмова, који су сви доживели значајан успех. „[[Крај рата]]“ из [[1984]]. и „[[Оригинал фалсификата]]“ из [[1991]]. били су [[Југославија|југословенски]] кандидати за [[Оскар за најбољи страни филм|Оскара за најбољи страни филм]]. Филмом „[[Октоберфест]]“ (1987) учествовао је на Петнаестом [[Међународни филмски фестивал у Москви|међународном филмском фестивалу у Москви]]. Такође је снимио неколико документарних филмова, као што је „[[То је то]]“, о животу [[Стево Жигон|Стеве Жигона]]<ref name=bio1/>. Имао је мању улогу у пет филмова („Национална класа“, „Тајванска канаста“), а сарађивао је и на сценарију за свој филм „Октоберфест“<ref name=imdb/>.
Кресојини филмови су се често бавили односима у породици, јазом генерација, младима и њиховим илузијама, али и ратом. Кроз њих се провлачио депресиван и меланхоличан тон, а Кресојин оригиналан начин
Драган Кресоја је трагично изгубио живот 6. новембра 1996,<ref name=imdb>{{cite web|title = IMDb profil|url=http://www.imdb.com/name/nm0470921/|accessdate =12. 9. 2015.}}</ref> када се хеликоптер у којем је снимао прве кадрове филма „[[Сутон над Београдом]]“ срушио на ушћу [[Сава (река)|Саве]] у [[Дунав]]<ref name=bio1/>. Том приликом погинуо је и његов син, који је био камерман<ref name=bio1/>. И поред релативно малог филмског опуса, утицај Драгана Кресоје на српску филмографију остаје значајан<ref name=bio1/>.
| |||