Википедија

Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 178.148.170.248 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Ред 7:
<ref name="PavelicPapers">[http://pavelic-papers.com/timeline/ndhtimeline.html pavelic-papers.com: The Leading Pave LIC Papers Site on the Net], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
 
[[10. април]]. НемциНијемци окупирају Загреб. [[Славко Кватерник]] проглашава „[[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]]“ у име „поглавника“ Анте Павелића.
<ref name="PavelicPapers"/>
 
Ред 21:
[[20. април]]. [[Покољ у Панчеву 20. априла 1941|Покољ цивила у Панчеву]], убијено је 36 људи од стране [[Вермахт]]а.
 
[[26. април]]. У ноћи 26/27. у [[Грубишно Поље|Грубишном Пољу]] је похапшено 504 Срба под оптужбом да припремају ђурђевдански устанак против НДХ. Током јула, њих 487 је побијено у комплексу логора [[Комплекс концентрационих логора Госпић – Јадовно - Паг|Госпић-Јадовно-Паг]].<ref name=autogenerated3>http://www.jadovno.com/bilogora-i-grubisno-polje-1941-1991.html Билогора и Грубишно Поље 1941—1991. Удружење преживелихпреживјелих логораша Другог свјетског рата Р. Српске, Менаџер компанија, Бањалука, (2010)</ref>
{{главни чланак|Усташки покољ у Гудовцу 1941}}
[[27. април]]. Почињу масовни покољи у такозваној НДХ. Новоформиране усташе нападају село [[Гудовац]] код [[Бјеловар]]а и убијају 196 Срба и Јевреја.<ref name="PavelicPapers"/>
По другим подацима, убијено је 250 људи, 28. априла, из села Гудовац, [[Брезовац (Бјеловар)|Брезовац]], [[Клокочевац]] и [[Болац]]. Они су морали да ископају своје властите гробове а затим су живи закопани у њима. Ово је шокирало чак и Нијемце до те меремјере да су сами направили истрагу. Извјештај је познат под именом „-{Ustachenwerk bet Bjelovar}-“.
<ref name="KatolickiHolokaust4">[http://www.reformation.org/holoc4.html Chapter 4], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
 
Ред 37:
<ref name="PavelicPapers"/>
 
Крај Априла. Анте Павелић одлази у приватну посетупосјету код папе [[Папа Пије XII|Пија XII]] (-{Pius XII}-).
<ref name="PavelicPapers"/>
 
Ред 58:
<ref name="PavelicPapers"/>
 
Рани јун. НемачкиЊемачки предстаник за регион, генерал [[Едмунд Глез фон Хорстенау]], јавља у репорту [[Берлин]]у: „По поузданим изворима од безбројних немачкихњемачких војних и цивилних посматрача, током задњих седмица, по градовима и селима, усташе су потпуно полудели“полудјели“. Доктор [[Херман Нојбахер]], немачкињемачки представник за југоисточну Европу, пише о ужасавајућим злочинима према цивилној популацији у НДХ као о „хрватском крсташком рату уништења“.
<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[4. јун]]. НемачкиЊемачки посланик у Загребу и вође „НДХ“ разматрају Павелићев план да заменезамијене деодио српске популације у НДХ са [[Словенци]]ма из [[Словенија|Словеније]], окупиране од НемацаНијемаца.
<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[6. јун]]. Павелић се састаје са [[Адолф Хитлер|Хитлером]], који потврђује план пресељења Срба и Словенаца. Хитлер саветујесавјетује Павелића да спроводи „50-годишњи план нетолеранције, зато јер превише попуштања у тим стварима само доноси штету.“
<ref name="PavelicPapers"/>
 
Ред 75:
<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[26. јун]]. Говор Павелићевог замениказамјеника доглавника [[Миле Будак]]а је штампан у „Хрватском Листу“, и по први пут јасно изражава усташки циљ: „треба убити трећину Срба, протјерати другу трећину, а остатак превратити у католичку вјеру“.
<ref name="PavelicPapers"/>
 
Ред 93:
[[1. јул]]. Село [[Суваја]] је спаљено од усташа. Око 300 људи је убијено.<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[5. јул]]. Основан [[Бањички логор]], на Бањици, Београд. Кроз њега ће проћи 250.000 људи у току рата, а стрељаностријељано их је 30.000, углавном на масовном стратишту у [[Јајинци]]ма.
 
[[13. јул]]. Почиње српски народни устанак у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Заједно наступају групе које ће се касније поделитиподијелити на [[четници|четнике]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. То је први већи устанак у окупираној [[Европа|Европи]].
<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[22. јул]] - [[25. јул]]. [[Гаравице|Покољ у Гаравицама]] код Бихаћа. Најмасовнија убијања су од 22 до 25. јула. У неколико месецимјесеци убијено је око 12.000 људи из града Бихаћа и шире околине.
 
[[24. јул]] - 25. јул. Под изговором освете за „побуњенички“ напад на железничкужељезничку станицу, у 2 дана усташе убијају 1200 Срба из села Грабовац (Кордун) и околине. Убијени су поред железничкежељезничке станице.<ref name="PavelicPapers"/><ref>Prva godina Narodnooslobodilačkog rata na području Karlovca, Korduna, Gline, Like, Gorskog Kotara, Pokuplja i Žumberka, Zbornik 3, Historijski Arhiv u Karlovcu, Karlovac 1971. pp. 576.</ref>
 
[[28. јул]]. У истовременим покољима на разним местимамјестима, усташе убијају 248 Срба близу [[Томиславград|Дувна]] (Босна), 80 људи у Примишљу и Слуњу (Кордун), и 180 људи у Ивановић Јарку (Кордун).
<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[29. јул]]. Масакри на више местамјеста. [[Масакр у глинској цркви|Покољ у цркви]] у местумјесту [[Глина]], Банија, гдегдје је убијено 1764 људи.<ref>Покољ Срба у глинској православној цркви (садржи поименични попис жртава) — Милка Љубичић и Милан Буњац, Глина 1995</ref> У Глини су људи нагурани у православну цркву, избодени ножевима, а преживелипреживјели су потом спаљени заједно са црквом.<ref name="PavelicPapers"/> На Кордун је стигао усташки заповједник Божидар Церовски из Загреба. Скупљено је 3000 Срба из местамјеста [[Крњак]], [[Крстиња]], [[Широка Ријека]], [[Слуњ]] и [[Раковица (Хрватска)|Раковица]]. Одведени су до сеоског млина у селу Павковићи и сви су масакрирани.<ref name="KatolickiHolokaust5"/> У [[Ливно|Ливну]] 160 Срба убијено, у [[Грачац (Лика)|Грачацу]], Лика, 500 убијених.{{sfn|Lituchy|2006|pp=xxxvi}}
 
29. јул - [[30. јул]]. Кордун - [[Лика]] - [[Горски котар|Горски Котар]]. У координираним акцијама хапшења за котар Слуњ, похапшено је у општини Примишље 173, у општини Слуњ 38, у општини Раковица и Дрежник 27, у општини Цетинград 141, у општини Вељун 27 људи - укупно 601. Убијени су на стратиштима на локацијама Мехино стање, Оштарнски Станови, Близница, Лађевачки Јелик, Табориште, Клек код Огулина и другдје.<ref>Prva godina Narodnooslobodilačkog rata na području Karlovca, Korduna, Gline, Like, Gorskog Kotara, Pokuplja i Žumberka, Zbornik 3, Historijski Arhiv u Karlovcu, Karlovac 1971. pp. 449.</ref>
Ред 118:
<ref name="KatolickiHolokaust4"/>
 
31. јул. - [[1. август]]. У граду [[Приједор]], убијено је око 1400 Срба, мушкараца, жена и децедјеце.
 
Јули и август. Око Бихаћа на разним локацијама убијено 12000 Срба.<ref name="KatolickiHolokaust5"/>
Ред 124:
Крајем јула - У петрињском срезу само у Банском Гарбовцу крајем јула 1941 убијено је око 2000 Срба из истог места и око 2000 из других крајева.{{sfn|Страњаковић|1991|pp=252}}
 
Љето 1941. У селима [[Башка]], [[Перна (Босанска Крупа)|Перна]], Подгомоље у округу [[Босанска Крупа]], 540 жена и дјеце је живо запаљено у својим кућама. У читавом округу Крупа, 15000 је убијено у току летаљета. Село Цреваревац, 600 људи живо спаљено у својим кућама. У [[Бугојно|Бугојну]] масакрирано 500 људи. [[Пожега (Славонска)|Славонска Пожега]], 500 људи доведених из Босне је убијено.
<ref name="KatolickiHolokaust5"/>
 
Ред 134:
[[2. август]] У Дивоселу срез Госпић 2. августа 1941. године убијено је око 1.200 људи међу којима и жене и деца.<ref name="automatski generisano1" />
 
[[3. август]]. 3000 Срба је скупљено у [[Вргинмост]]у (Кордун), под изговором прекрштавања у католичку верувјеру. Сви су убијени од усташа.<ref name="KatolickiHolokaust5"/>
Око 700 Срба, мушкарци, жене и дјеца, су убијени у Приједору.<ref name="PavelicPapers"/>
 
4. август. Усташе хапсе 102 Србина и бацају их у провалију на локацији [[Бивоље Брдо]].<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[6. август]]. 347 Срба је одведено из села [[Косињ]] близу мјеста [[Перушић]] да се прекрсте у католичку верувјеру. Умјесто тога су одведени до местамјеста Коса и убијени.<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[10. август]]. Убијено је 5600 Срба у округу [[Ливно]].
Ред 157:
<ref name="PavelicPapers"/>
 
[[7. септембар]]. Италијански генерал Виторио Амбросио (-{Vittorio Ambrosio}-) даје своју часну речријеч да ће заштитити Јевреје у областима под његовом командом.
<ref name="PavelicPapers"/>
 
Ред 163:
<ref name="KatolickiHolokaust4"/>
 
[[16. септембар]]. [[Адолф Хитлер]] издаје наређење да за сваког убијеног немачкогњемачког војника у Србији мора бити убијено 50-100 талаца. НемачкаЊемачка команда у Србији то подиже на 100 за сваког убијеног, и 50 за сваког рањеног немачкогњемачког војника.
<ref name=autogenerated1>{{harvnb|Lituchy|2006|pp=xxxii}}</ref>
 
Ред 169:
<ref name="KatolickiHolokaust4"/>
 
[[17. октобар]]. У [[Краљево|Краљеву]] НемциНијемци убијају 1755 људи (види [[Масакр у Краљеву|Краљевачки октобар]]).
<ref name=autogenerated1 />
 
[[20. октобар]] и [[21. октобар]]. У [[Крагујевац|Крагујевцу]], Немцинијемци убијају 2800 људи под изговором одмазде за своје убијене војнике (10 мртвих и 26 рањених). Овај злочин је познат под именом [[Масакр у Крагујевцу|Крагујевачки октобар]].
 
[[28. октобар]]. Почиње са радом [[Логор Сајмиште]] у [[Земун]]у, на њемачком -{Semlin Judenlager}-.
У току рата до јула 1944. је убијено око 47 000 затвореника или послато на стрељањестријељање у [[Јајинци|Јајинце]].<ref name=autogenerated2>{{harvnb|Lituchy|2006|pp=xxxiii}}</ref>
Већина жртава логора су били Срби, око 9000 Јевреји, и неутврђен број Роми.<ref name=autogenerated2 />
Укупно је око 200.000 људи прошло кроз логор.
Ред 189:
[[21. децембар]]. У селу [[Пркос Ласињски|Пркос]] на Кордуну усташе су побиле 1.446 српских цивила - жене, децу и старце из тог села и из [[Дуго Село Ласињско|Дугог Села Ласињског]].<ref>[http://www.vecernji.hr/regije/s-mesic-spomenik-prkosu-oskrnavili-su-proustaski-kriminalci-clanak-230906 Vecernji.hr - S. Mesić: Spomenik u Prkosu oskrnavili su proustaški kriminalci, Regije, karlovac], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
 
Децембар 1941. до фебруар 1942. Логор Јасеновац, Велика Кошутарица. У 3 месецамјесеца убијено је 40.000 Срба.
<ref name="KatolickiHolokaust4"/>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хронологија_геноцида_над_Србима_у_Другом_свјетском_рату”