Будност (будизам) — разлика између измена

Почетком [[5. век]]а, кинески будистички монах и филозоф [[Тао-шенг]] је развио теорију да се [[Буда (титула)|будинство]] постиже наглим пробуђењем.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije ), NOLIT, Beograd. {{page|year=1977|id=|pagespp=271-285}}</ref> Та теорија је развијена као противност другој, теорији постепеног постизања, по којој се будност постиже само постепеним прибирањем знања и праксе.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=271-285"/>}} Тао-шенг је тврдио да свако свесно биће поседује будинску природу, само што не схвата да је има. Зато је нужно да најпре схвати да првобитно у себи има будинску природу, а потом да, учењем и праксом, „сагледа“ властиту будинску природу. То „сагледавање“ јавља се као нагло просветљење, јер се будинска природа не може делити; стога је човек сагледава као целину или је уопште не сагледава.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=271-285"/> }}

Заступници наглог буђења, Тао-шенг и Хсије Линг-јин, нису порицали важност знања и праксе, али су тврдили да је њихово прибирање, ма колико било велико, само нека врста припремног рада који је по себи недовољан да се икад постигне будност.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=271-285"/>}} Такво постигнуће је тренутан чин, попут скока преко дубоког амбиса. Човек или успешно прескочи, у ком случају стиже на другу страну и тако постигне будност у целости, или не успе у скоку, у ком случају остаје као што је био. Не постоје међукораци.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=271-285"/>}} Идеја наглог буђења је посебно утицајна у [[зен]] будизму.

{{цитат|Ако не схватате не-ум (''wu hsin''), онда сте везани за предмете и патите од сметњи... Заправо, уопште не постоји будност. Буда је о њој говорио користећи је напросто као средство за васпитање људи, баш као што се жуто лишће може прогласити за златнике да би се зауставио плач деце... Једино што ваља да чините јесте да се отарасите своје старе карме, кад се укаже прилика, и да не стварате нову карму из које ће потећи нове несреће.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=285-296"/>}}|Хси-јин}}

{{цитат|У постизању будинства нема места намерном напору. Једини је начин и даље наставити обичне и узбуђења лишене радње: вршити велику и малу нужду, носити одећу, јести оброке и лећи кад се уморите. Прост човек ће вас исмејати, али мудар ће разумети.<ref>Забележене изреке древних достојника, књига 4.</ref> {{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}|[[Ји-хсијан]]}}

{{цитат|Ако желите исправно разумевање, не смете дозволити да вас други обмањују. Треба да убијете све на шта наиђете, било изнутра или споља. Ако сретнете Буду, убијте Буду. Ако сретнете патријархе, убијте патријархе... Тад можете постићи своје ослобођење.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-285-296">Fung Ju-Lan, ''Istorija kineske filozofije'' ), NOLIT, Beograd. {{page|year=1977|id=|pagespp=285-296}}</ref>|Линчи Јихуан}}