Будност (будизам) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
структура
Ред 15:
Од речи ''bodhi'' је настала и реч ''sambodhi'' (самобуђење), од чега је изведен јапански термин за пробуђење, [[сатори]].
 
== СастојциФактори пробуђења ==
{{маин|Седам састојакачинилаца пробуђења}}
[[Датотека:Buddha Meditating Under the Bodhi Tree, 800 C.E.jpg|thumb|[[Буда]] медитира испод [[Боди дрво|боди дрвета]], скулптура, [[8. век]].]]
 
[[Буда]] је означио седам главних психолошка стања која помажу у разумевању стварности, и назвао их седам састојакачинилаца пробуђења (''[[Bojjhanga|satta bojjhaṅgā]]''). То су:
* свесност (''[[Свесност (будизам)|sati]]''),
* истраживање појава (''[[dhamma vicaya]]''),
Ред 37:
 
{{цитат|Баш као што океан постепено постаје све дубљи, без наглих скокова, исто тако дарма и дисциплина представљају поступан рад, поступно вежбање, поступну праксу. Нема изненадне провале знања.{{sfn|Kovačević|2014|pp=203}}|[[Буда]]}}
 
[[Чан]] учитељ [[Linji Yixuan|Линчи Јихуан]] је говорио да се будности постиже [[неделање]]м:
 
{{цитат|У постизању будинства нема места намерном напору. Једини је начин и даље наставити обичне и узбуђења лишене радње: вршити велику и малу нужду, носити одећу, јести оброке и лећи кад се уморите. Прост човек ће вас исмејати, али мудар ће разумети.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}|[[Линчи Јихсуан]]}}
 
=== Нагло буђење ===
Линија 42 ⟶ 46:
Почетком [[5. век]]а, кинески будистички монах и филозоф [[Тао-шенг]] је развио теорију да се [[Буда (титула)|будинство]] постиже наглим пробуђењем.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}} Та теорија је развијена као противност другој, теорији постепеног постизања, по којој се будност постиже само постепеним прибирањем знања и праксе.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}} Тао-шенг је тврдио да свако свесно биће поседује будинску природу, само што не схвата да је има. Зато је нужно да најпре схвати да првобитно у себи има будинску природу, а потом да, учењем и праксом, „сагледа“ властиту будинску природу. То „сагледавање“ јавља се као нагло просветљење, јер се будинска природа не може делити; стога је човек сагледава као целину или је уопште не сагледава.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}}
 
Заступници наглог буђења, Тао-шенг и Хсије Линг-јин, нису порицали важност знања и праксе, али су тврдили да је њихово прибирање, ма колико било велико, само нека врста припремног рада који је по себи недовољан да се икад постигне будност.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}} Такво постигнуће је тренутан чин, попут скока преко дубоког амбиса. Човек или успешно прескочи, у ком случају стиже на другу страну и тако постигне будност у целости, или не успе у скоку, у ком случају остаје као што је био. Не постоје међукораци.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}} Идеја наглог буђења је постала посебно утицајна у [[зен]] будизму.
 
Зен будисти сматрају да неговање ума, ма колико дуготрајно, само неком врстом припремног рада. Да би се постигла будност, ово култивисање се мора окончати наглим пробуђењем, упоредивим са прескакањем провалије. Када ученик стигне до ивице, тада му учитељ може највише помоћи. На том ступњу чан учитељи су упражњавали метод »штапа или вике«. Чан књижевност изештава о многим случајевима да учитељ ученика, пошто му је задао неки проблем, изненада обаспе ударцима штапа или дреком. Наводе, ако се то учини у правом тренутку, плод ће бити учениково пробуђење.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}
Линија 62 ⟶ 66:
{{цитат|Ако не схватате не-ум (''wu hsin''), онда сте везани за предмете и патите од сметњи... Заправо, уопште не постоји будност. Буда је о њој говорио користећи је напросто као средство за васпитање људи, баш као што се жуто лишће може прогласити за златнике да би се зауставио плач деце... Једино што ваља да чините јесте да се отарасите своје старе карме, кад се укаже прилика, и да не стварате нову карму из које ће потећи нове несреће.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}|[[Хуангбо Хсијун]]}}
 
[[Чан]] учитељ [[Linji Yixuan|Линчи Јихуан]] (умро [[866]]) је говорио да се будностиослобођење постиже [[неделање]]мубијањем "идола":
{{цитат|У постизању будинства нема места намерном напору. Једини је начин и даље наставити обичне и узбуђења лишене радње: вршити велику и малу нужду, носити одећу, јести оброке и лећи кад се уморите. Прост човек ће вас исмејати, али мудар ће разумети.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}|[[Линчи Јихсуан]]}}
 
Он је такође оштро говорио да се ослобођење постиже убијањем "идола":
 
{{цитат|Ако желите исправно разумевање, не смете дозволити да вас други обмањују. Треба да убијете све на шта наиђете, било изнутра или споља. Ако сретнете Буду, убијте Буду. Ако сретнете патријархе, убијте патријархе... Тад можете постићи своје ослобођење.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}|[[Линчи Јихсуан]]}}