|
'''Хришћанство у Грузији''' исповеда данас 88,6 % грађана [[Грузија|Грузије]]. Највећи број хришћана припада [[Грузијска православна црква|Грузијској православној цркви]]], око 2 % [[Руска православна црква|Руској православној цркви]], 5,9 % [[Јерменска апостолска црква|Јерменској апостолској цркви]] и 2 % [[Католичка црква|Римокатоличкој цркви]].<ref>Toumanoff, Cyril «Iberia between Chosroid and Bagratid Rule», in ''Studies in Christian Caucasian History'', Georgetown, 1963. pp. 1374—1377. [http://rbedrosian.com/Ref/Toumicb/toumicb.html]</ref><ref>{{cite book|last=Parry|first=Ken|title=The Blackwell Companion to Eastern Christianity|url=http://books.google.com/books?id=fWp9JA3aBvcC&pg=PA137|year=2010|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4443-3361-9|pages=137–}}</ref>
== Хришћанство у Грузији одОд I до V века ==
Први проповедници хришћанства у Грузији били су Свети [[Апостол Андреј Првозвани|апостоли Андреј]] и [[Симон Кананит]]. Јеванђеље су овде ширили и многи прогнани хришћани [[Римско царство|Римског царства]]. Најпознатији од њих био је свети [[Климент Римски]], који је овде протеран од стране римског [[Цар Трајан|цара Трајана]].
Касније хришћанство шире и мисионари, који углавном долазе из пограничних [[Мала Азија|малоазијских]] хришћанских провинција и из [[Грчка|Грчке]].
Година 20-тихих година [[IV век]]авека, захваљујући [[Света Нина|светојСветој Нини]] долази до масовног ширења хришчанства у Грузији.
Године 326. године грузијски цар Миријан погласио је хришћанство за државну религију. Он је саградио храмХрам Христа Спаситеља у главном граду Иверије Мцхету, и по савету светеСвете Нине послао изасланство код цара [[Константин Велики|Константина Великог]], тражећи од њега да им пошаље епископа и свештенике. Цар Константин је послао у Грузију епископа Јована и грчке свештенике који су наставили проповед међу Грузинима.
Грузијска црква у то време је била под јурисдикцијом [[Антиохијска православна црква|Антиохијске православне цркве]]. У другој половини IV века са грчког језика је на [[Грузијски језик|грузијски]] преведен већи део богослужбених књига.
Постепено, хришћанства почиње да се шири и међу Авхазима. Године 541. годинеоснива се оснива епархија у Питиунту (садашња [[Пицунда]]). У време [[Прогони хришћана|прогона хришћана]] под царем [[Диоклецијан]]ом у Питиунту су избегли мученици Орентије и његова шесторица браће. На путу ка Питиунту 407. године умро је свети [[Јован Златоусти]].
== Грузија подПод арапском и турском влашћу (VIII – XVIIIVIII—XVIII век) ==
Од краја [[VIII век]]авека Северни Кавказ почиње да захвата талас [[Арапи|арапских]] освајања. [[Византијско царство]] је било природни савезник хришћанских народа на Кавказу,против освајање муслимана. Међутим, године [[736]]. године арапски војсковођа Марван ибн Мухамеда са војском од 120.000 војника креће у освајање Кавказа. У периоду од 736. до 738. године његове трупе опустошиле су Јужну и Источну Грузију. Као резултат ових ратова интензивира се власт династије владара Авхазије - Западне Грузије. Ово је допринело уједињењу Јужне Грузије са Авхазијом у једно Западно-грузијско (Авхаско) царство. Паралелно са овим процесом у Авхазији се јавља и аутокефална авхаска црква. Највероватније се то догодило у време авхаског цара Георгија II (916 - 960916—960). До краја [[IX век]]авека у богослужењу грчки постепено уступа место матерњем, грузијском језику.
Од 1010. до 1029. године у Мцхету -— древној престоница Грузије -— саграшенсаграђен је величанствен храм „ Животворни Стуб“ посвећен дванаесторици Апостолаапостола, које је од тада седиште грузијских патријарха.
За време владавине цара [[Давид IV Грузијски|Давида IV Градитељa]] (1089 - 11251089—1125) коначно је дошло до уједињење Грузије. То је омогућило да дође и до црквеног уједињења.
На овај начин на прелазу из XI у XII век положај грузијске цркве се променио, сад је једна, више нема подела на западногрузијску и источногрузијску.
У [[XIII век]]увеку монголски Татари извршили су више похода на Грузију, од којих је највећи био поход [[Тамерлан|Тимура Тамерлана]] [[1387]]. године када су немилосрдно уништавани градови и села, а на стотине људи било убијено.
Под утицајем непрестаних освајања и политичких неприлика на прелазу из XIII у [[XIV век]], долази до нарушавања поретка и у црквеном животу. Из састава јединствене грузијске цркве [[1290]]. године иступа авхаски католикосат -— он шири своју јурисдикцију у Западној Грузији. На територији Источне Грузије у исто време јавља се и Источногрузијски Католикосаткатоликосат (седиште у Мцхету).
Турци и Персијанци су још више допринели лошем стању грузијске цркве. Током XVII и [[XVIII век]]авека периодично су организовали пљачкање и разорне нападе на територији Кавказа.
Године 1783. године цар Карталински и Кахетински Ираклије II (Источна Грузија) и формално је прихватио покровитељство [[Русија|Русије]] над Грузијом. Као резултат преговора са Русијом, [[1801]]. године цар Александар I издао је манифест по којем је Грузија (најпре Источна, а потом и Западна) коначно припојена Русији.
Пре присаједињења Грузије [[Руска православна црква|Руској цркви]], грузијска црква имала је 13 епархија, седам епископа и 799 храмова.
== Под јурисдикцијом Руске православне цркве ==
== Грузијска Православна Црква у оквиру Руске Цркве ==
После уједињењеуједињења са Русијом, грузијскаГрузијска православна црква у саставу руске постојала је као егзархија. Западно-грузијски патријарх Максим II (1776 - 17951776—1795) прелази 1795. године у [[Кијев]], где и умире исте године. Од тада, јурисдикција над оба Католикосатакатоликосата прелази у руке католикоса-патријарха Антонија II (1788 - 18101788—1810). Године 1810,. одлуком Светог Синодасинода Руске Црквеправославне цркве он је свргнут, а на његово место именован егзарх Грузије митрополит Варлаам (Еристави) (1811 - 18171811—1817).
Под окриљем руске цркве грузијскаГрузијска православна црква је духовно оживела и стабилизовала духовни живот у Грузији: 1817, је. отворена је Духовна школа у Тифлису, а 1894. године Семинарија у Кутаиси. При епархијама су отваране женске школе, а школе су такође отваране и при парохијама.
Од 1860. године почиње објављивање часописа „Грузијски духовни гласник“ (на грузијском језику). Од 1886. до 1902. године на грузијском и руском језику излазио је двонедељни црквено-верски часопис „Пастир“. Од 1891. до 1906. године и од 1909. до 1917. године на руском и грузијском језику излазио је једном недељно званични црквени лист „Духовни весник грузијског егзархата “, а свештенство је морало да буде предплаћено за овај лист.
У Авхазији 70-их година XIX века почиње изградња малих камених и дрвених цркава и манастира. У исто време овде се захваљујући руским монасима са [[Света гора|Свете Горе]], оживљавање православно [[монаштво]].
Проповедање хришћанства међу [[Чечени]]ма, [[Дагестан|дагестанским]] и других кавкаским народа почело је у [[XVIII век]]увеку. Године 1724, светиСвети Јован манглиски донео је православље у Дагестану, и основао манастира Часног Крста у Кизлиару. На његову иницијативу, основана је мисија коју је предводио архимандрит Пахомије, захваљујући којој су многи народи примили православље.
До почетка [[XX век]]авека грузијски егзархат је имао четири епархије, 1,2 милиона православних хришћана, више од 2 хиљаде храмова и око 30 манастира.
Од почетка револуционарних догађаја [[1917]]. године и политичке кризе у руској држави, у Грузији се јавља жеља за политичком и црквеном независношћу, и 12. марта 1917. године недуго након свргавања царске власти у Русији, православни Грузијци одлучују да обнове аутокефалност своје цркве.
Као резултат тога, [[1918]]. године долази до прекида молитвеном општењу између грузијске и руске цркве, који је трајао 25 година. Избором Сергија за патријарха московског и све Русије, католикосу-патријарху све Грузије Калистрату (Тсинтсадзе) (1932 - 19521932—1952) чинило се добрим разлогом за зближавање са Руском Православномправославном Црквомцрквом, и решавање аутокефалности. Октобра 31,. године [[1943]],. дошло је помирења двеју цркава.
== Светитељи Грузије ==
| 