Руско-турски рат (1828—1829) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Инфокутија Војни сукоб
{{Рат
|рат =Руско-турски рат (1828-1829)
|део = [[Руско-турски рат|Руско-турских ратова]]
Ред 14:
|заповедник1 = [[Николај I Павлович]]<br />[[Петар Витгенштајн]]<br />[[Иван Дибич Забалкански]]
|заповедник2 = [[Махмуд II]]<br />[[Коча Мустафа Решид-паша]]
|јачина1 = '''1828''': 90.000 људи, 284 артиљеријског оруђа<br /> '''1829''': 100.000 људи, 355 пољских и 88 опсадних артиљеријских оруђа<ref>Војна енциклопедија, том 8 (285)</ref>
|јачина2 = '''1828''': 135.000 људи, 18 ратних и помоћних бродова<br /> '''1829''':150.000 људи
|губици1 =
|губици2 =
Ред 43:
== Утицај рата на Србију ==
{{главни чланак|Хатишериф из 1829. године}}
Шестом тачком Једренског мира Русија је Турској дала ултиматум од месец дана да са највећом тачношћу испуни одредбе [[Одвојени акт|Одвојеног акта]] и пете тачке Акерманске конвенције који су представљали захтеве српског народа. Издати [[Hatišerif|хатишериф]] [[Порта]] је била дужна да службено представи руском двору. Султан је испунио своју обавезу и 18/30. септембра издао Србима [[Хатишериф из 1829. године|први хатишериф]]. Турска се обавезала да ће поштовати одредбе Букурешког мира из 1812. године. Хатишериф је 11. децембра стигао у Крагујевац, а јануара следеће године прочитан на [[Скупштина у Крагујевцу (1829)|скупштини у Крагујевцу]]. Србија је постала руска штићеница. У наредном периоду султан ће Србији издати још два хатишерифа ([[Хатишериф из 1830. године|1830]]. и [[Хатишериф из 1833. године|1833]].) којим ће Србија стећи потпуну аутономију<ref>Кнежевина Србија (1830-1839) - Радош Љушић, Српска академија наука и уметности, Београд 1986. година, стрpp. 3, 4, 5</ref>.
 
== Види још ==
Ред 53:
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}
{{refend}}
* Војна енциклопедија, том 8
* Кнежевина Србија (1830-1839) - Радош Љушић, Српска академија наука и уметности, Београд 1986. година, стрpp. 3, 4, 5
 
== Спољашње везе ==