Грчки рат за независност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Војни сукоб
|рат = Грчки рат за независност
|део =
Ред 5:
|опис_слике =
|време = [[25. март]] [[1821]] — [[3. фебруар]] [[1830]].
|место
|резултат = Победа и независност Грчке
|узрок = Грчки устанак
Ред 30:
== Устанак ==
=== Прво раздобље рата (
[[Датотека:Ρήγας.jpg|left|thumb|180px|Портрет [[Рига од Фере|Риге од Фере]], пионира Грчког рата за независност, који је сковао план за велики устанак свих балканских потлачених народа]]
Ред 43:
Након тога отпочели су сукоби између самих устаника, због ривалства над контролом ослобођених територија и борбе за лидерсво у будућој власти. Све то прераста у прави мали грађански рат између устаника који се разбуктао у два наврата од краја [[1823]]. до маја [[1824]]. године и [[1824]]-[[1825]]. године. Ови сукоби имали су подлогу и односу [[велика сила|велесила]] и подозривости [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] на тадашњу [[Руска Империја|Руску Империју]] и њен утицај на [[православље|православне]] устанике Грчке.
=== Друго раздобље рата (
[[Датотека:Eugène Ferdinand Victor Delacroix 021.jpg|thumb|right|240px|Слика Ежена Делакрое ''Борба између каура и паше'' (из 1827, уље на платну, данас у галерији Арт Институте of Цхицаго). Инспирација за ову слику била је песма Лорда Бајрона ''Каур'']]
Ред 51:
Након тога Турци улазе у [[Атина|Атину]], а недуго затим и читава копнена Грчка поновно је под њиховом влашћу.
=== Треће раздобље рата (
[[Датотека:Greek Independence 1821.svg|thumb|left|180px|Рана застава Грчких устаника]]
Ред 58:
Након вест да заједничка египатско-турска флота плови према острву [[Хидра (острво)|Хидра]], савезници су упутили заједничку флоту која је требало да пресретне отоманске бродове. Након недељу дана мира у заливу код града [[Наварин]]а, збила се поморска [[Битка код Наварина|битка]] у којој је потпуно разбијена турско-египатска флота.
Након тога Француска је на Пелопонез послала један експедициони корпус под командантом Николе Жосефа Маисона, који се искрцао на Пелопонезу [[30. август]]а [[1828]]. код места [[Петалиди]]. Овај корпус помогао је устаницима да избаце египатске трупе из Пелопонеза до 30. октобра. Русија је службено објавила рат Турској, и отпочела са нападима на њене северне границе.<ref name="Howarth241">Howarth, ''The Greek Adventure'',
Устаници су током [[1828]]. хтели заузети што више оземља средишње Грчке, пре потписивања примирја. Последња већа битка овог рата била је код места Петра, у северној [[Атика (покрајина)|Атици]]. Грчки устаници које је водио [[Димитрије Ипсилантис]], али овај пут увежбани и добро опремљени напали су трупе Аслан бега и поразиле их. Поражене турске стране морале су у замену за сигуран пролаз из централне Грчке, напустити све земље од места Ливадеја до реке Сперцхеиос.
Ред 69:
[[Датотека:BoningtonArmatolos.jpg|thumb|right|180px|Грчки одметник (Арматолос)]]
Грчки рат за независност, био је један у низу устанака против отоманске власти. Први значајнији збио се [[1603]]. године на Пелопонезу (Мореја), циљ устаника био је обнова [[Византијско царство|Византијског царства]]. Цели [[17. век]] избијале су побуне против [[Османско царство|Турака]] по [[Пелопонез]]у и осталој Грчкој; такви су били устанци које је водио [[Дионисије Филозоф]] [[1600]]. и [[1611]]. у [[Епир (историјска покрајина)|Епиру]].<ref name="Kassis29">Кассис, ''Мани'с History'',
Први већи устанак након тога био је под руским упливом, такозвана [[Орлова побуна 1770]]. године која је угушена, након почетних успеха. Након сламања устанка турско-албанске јединице спроводиле су масован терор над великим делом континенталне Грчке.<ref>Своронос, ''History of Модерн Greece'', п. 59<br />* Вацалопоулос, ''History of Мацедониа'', стр. [http://www.promacedonia.org/en/av/av_9_3.htm 336]</ref>За време [[Руско-турски рат (1787—1792)|Руско-турског рата
1787-1792]], заједница грчких трговаца из [[Трст]]а опремила је мању флоту коју је водио Ламброс Катсонис, и послала је у Грчку, где је углавном ометала турску пловидбу. То је истовремено повећало и број хајдука и других одметника по Грчкој. <ref>Своронос, ''History of Модерн Greece'',
[[Датотека:Map Greece expansion 1832-1947-sr.svg|thumb|left|220px|Карта са првобитним границама Краљевине Грчке какве су установљене Лондонским мировним уговором из 1832. (тамно плаво).]]
Истовремено бројни Грци су били највиши отомански царски функционари и уживали бројне привилегије. Грчки свештеници контролисали су све послове православне цркве преко Екуменске патријаршије из [[Истанбул|Цариграда]] и највећи број свештеника долазио је из грчких редова. Тако су они уз то и помоћ отоманског управног система поделе на Милете, владали над свим православним поданицима.<ref>Георгиадис–Арнакис, ''The Greek Church of Constantinople'',
Школовани и утицајни чланови велике Грчке дијаспоре имали су велику улогу у припреми Грчког устанка, ширењем идеја Француске револуције и снажењем националног осећања, такви су били; Адамантиос Кораис и Антхимос Газис.
Мученичка смрт песника [[Рига од Фере|Риге од Фере]] имала је велики утицај на национално буђење Грка. Он је у својим песмама а и писањем по тадашњим новинама, наговестио потребу великог устанка балканских народа.<ref>Svoronos, ''History of Modern Greece'',
Слика [[Ежен Делакроа|Ежена Делакрое]], инспирисана турским масакром над становништвом отока Хиос [[Масакр на Хиосу]], имала је велики утицај на европско јавно мијење и успеху устанка.
| |||