Битка код Мириокефалона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Инфокутија Војни сукоб
{{Битка
|битка= <span style="font-size: medium;">'''Битка код Мириокефалона'''
|део= [[историја Византијског царства|историје Византије]]
|слика = Crusades surprised by turks.jpg
Ред 16:
|губици2=<center>непознати
}}
'''Битка код Мириокефалона (''Мириоцефалона'')''' се одиграла [[17. септембар]] [[1176]]. године у [[Фригија|Фригији]] између снага [[Византијско царство|Византијског царства]] са једне и [[Селџуци|Турака Селџука]] са друге стране. Битка је окончана одлучном победом Селџука који су је извојевали захваљујући предности терена коју су искористили да ухвате Византинце у [[засједа|заседу]]. Овим поразом је окончан велики поход који је [[Манојло I Комнин|Манојло Комнин]] ([[1143]]—[[1180]]) покренуо 1176. године против [[Ikonijski sultanat|Румског султаната]] са коначним циљем заузимања селџучке престонице [[Конија|ИконионИкониона]]а. За потребе овог похода, византијски цар је окупио велику војску у којој су се поред византијских снага, налазиле и трупе његових [[вазал]]а, међу којима су били одреди из [[Кнежевина Антиохија|кнежевине Антиохије]] предвођени Балдуином Антиохијским, као и [[Срби|српске]] трупе које је послао [[рашка|рашки]] [[велики жупан]] [[Стефан Немања]] (([[1166]]) [[1168]]—[[1196]]). У борбама су погинули Балдуин Антиохијски који је командовао десним крилом византијских снага, као и Андроник Ватац који је заповедао византијском позадином. Без обзира на одлучну победу, [[султан]] [[Килиџ Арслан II]] ([[1156]]—[[1192]]) је одмах након битке склопио мир са Византинцима.
 
Иако у војном смислу битка није нанела тешке губитке ни једној од страна, њене последице су биле далекосежне, јер она представља крај византијских покушаја да се поврати контрола над [[Мала Азија|Малом Азијом]]. Сам Манојло Комнин је овај пораз упоредио са [[Битка код Манцикерта|поразом код Манцикерта]] из [[1071]]. године којом је и отпочела [[турска инвазија на Малу Азију]]. О одјеку саме битке у ондашњем свету, најбоље говори писмо које је [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] ([[1152]]—[[1190]]) након битке послао Манојлу у коме захтева од ''грчког краља Манојла'' да му укаже поштовање које му као [[списак римских царева|римском цару]] припада.