Први крсташки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 121:
Никеју није било лако освојити. Бедеми су били сувише високи, било је 246 одбрамбених кула, а град се једном страном наслањао на језеро. Можда би се поход крсташа сломио већ овде пред Никејом да код султана није дошло до кобне забуне. Олако је новопридошле крсташе изједначио по вредности са онима које је недавно водио Петар Пустињак и које су његове трупе са мало труда разбиле. Када је коначно увидео своју грешку било је касно, а он се и поред неколико напада, од којих је најјачи био 21. маја, није се успео пробити у град. Одустао је и повукао се у планине остављајући Никеју својој судбини.
После повлачења султана [[Килиџ Арслан|Арслана]] Турци становници Никеје су писали цару Алексију Комнину молећи за помоћ. Алексије Комнин наређује генералу Бутумиту да без знања крсташа тајно преговара о предаји Никеје. [[Татикије]] је требало да се придружи крсташима и директно нападне зидине, а [[Манојло Бутумит|Бутумит]] претвара да то исто ради, тако да изгледа као да су византијски војници освојили град. Тако је и учињено и Турци су се предали 19. јуна Бутумиту. Алексије Комнин је дао крсташима новац, коње и друге дарове, али крсташи нису били задовољни, јер су веровали да би имали много више да су сами заузели Никеју. Алексије Комнин није допустио крсташима да иду, док му се нису заклели на оданост и верност, као и на то да ће Византији вратити све области, које јој припадају.<ref name="Gesta Francorum">{{cite web|url=http://www.fordham.edu/halsall/source/gesta-cde.asp |title={Gesta Francorum} |publisher=Fordham.edu |date= |accessdate = 19. 3. 2012.}}</ref><ref name="The Historia Francorum">{{cite web|url=http://www.fordham.edu/halsall/source/raymond-cde.asp |title={The Historia Francorum qui ceperunt Jerusalem} |publisher=Fordham.edu |date= |accessdate = 19. 3. 2012.}}</ref>
Цар је затим искористивши овај успех заузео и [[Измир|Смирну]], [[Ефес]], [[Сард]] и друге градове у западном делу Мале Азије.
| |||