|
ИЗ КЊИГЕ "150 ГОДИНА ДИП-А"
Горњи Подградци припадају простору општине Градишка, која по броју свога становништва (око 62000) и својој пов-ршини (762 километра квадратна) спада у ред већих у Републици Српској (пета и седма), а по укупном привредном потенцијалу Ј9дној од најперспективнијих. Општина је смје-штена у западном дијелу Републике Српске, или другачије гледано - сјеверозападном дијелу Босн9 и Херцеговине.
Горњи Подградци се налаз9 у југозападном, побрдском дијелу градишке општине и чине једно од 68 њених насеља. Смјештени су у сјеверном подножју планине Козаре -Поткозарје, на акумулативној равни у долини ријеке Врбашке, на просј9чној надморској висини од 175 метара. Удаљени су 22 километра југозападно од општинског центра Градишке, на путном правцу преко Козаре (Мраковица) за Приј^дор (36 ки-лометара). Т^риторија овог насеља (његова катастарска општина) на сјеверу је ограничена атарима насеља Јабланице и Совјака, на истоку Доњим Подградцима, Грбавцима и Барајима (Бараји чине засебну катастарску општину иако се административно и статистички воде као саставни дио насе-ља Горњи Подградци), на југозападу границама атара насеља Козара, а на западу општинским међама Приједора и Ко-зарск^ Дубице. Својом површином од 8866 хектара Подградци су просторно највећа катастарска општина на т^риторији општине Градишка.
Математичко-географски положај централног дијела овог насеља одређен је координатама 45°3'30" сгш. и 17°3'20" игд, врло битним факторима у формирању умјерено-континен-талног климата краја.
Посебан значај географском положају Горњих Подградаца даје њихов физичко-географски, контактни смјештај у додиру различитих геоморфолошких цјелина, на истоку са низијом Лијевча поља, а на западу и југозападу са брдско-планинским просторима Козаре. Додатну вриједност, шир9 посматрано, даје му његова припадност перипанонском простору који чини спону различитих, а ипак комплементраних макро-региона-
15
1обраћајно -географски положај
рњих Подградаца
односу на магистралне путне правце
лних физичко-географских цјелина - Панонске низије на сјеверу и Динарске планинско-котлинске области на југу.
Саобраћајно-географски положај Горњих Подградаца, у смислу интеррегионалног знацења, детерминише близина великих ријечних долина Саве на сјеверу и Врбаса на истоку, које чине природно отворене коридоре у правцу запад-исток и правцу сјевер-југ. Њима воде важне друмске саобраћајнице регионалног и интеррегионалног карактера. Иако дислоцира-ни од ових магистрала, Горњи Подградци су регионалним путем везани за њих. Посебан значај има магистрални пут меридијанског правца (Е-661). Ова саобраћајница, међунаро-дног карактера, са углом повезивања Средње Европе и Јадранског басена, чини пут у свијет цијелом овом крају. Незадовољавајућа је саобраћајна повезаност овог насеља на локалном и регионалном нивоу. У том смислу посебно треба нагласити неадекватну друмску повезаност са сусједним општинским центрима - Приједором и Козарском Дубицом. Бољом повезаношћу путном мрежом са својим непосредним окружењем - посебно Приједором, Горњи Подградци 6и до-били неопходно нове позитивне развојне импулсе.
По свом укупном значају Горњи Подградци, заједно са Новом Тополом, чине насеље другог реда централитета на простору општине која у нодално-функционалном смислу при-пада сјеверном дијелу бањалучке регије (западни дио Републике Српске), просторно највеће, а популационо и привредно најразвијеније унутар Републике Српске, као ентитетског дијела Дејтонске Босне и Херцеговине.
Рељеф
Горњи Подградци припадају простору сјеверног Поткозарја које је рељефно представљено побрђима сјеверних изданака Козаре, динарске флишне планине с правцем пружања сјеверозапад-југоисток у дужини од седамдесетак и ширине двадесетак километара.
Рељефно најуравњенији и најнижи дио подградачког краја чини простор дуж тока ријеке Врбашке, гдје су иначе смјештени Горњи Подградци. То је релативно пространа алу-вијална раван, настала константним хиљадугодишњим пом-јерањима тока ове ријеке и таложењима ерозијом акумулира-ног материјала (глине, шљунка и пијеска) са простора Козаре. Са сјеверне и јужне стране алувијална раван је омеђена не-
огеним побрђима, грађеним од ерозије подложних стијена (пјешчара, глина, лапора) које површинске воде, при већој количини и интензитету падавина, лако еродирају у ниже предјеле. На југу и западу неогена побрђа прерастају у дина-мично испољен брдско - планински рељеф еоценог_.(.палеоген) флиша који је на обешумљеним површинама доста разривен ерозијом. Западно од Горњих Подградаца, на крајњем сјеверу флишне зоне, надовезује се, у правцу запада, издужен уски појас наслага дијабаза. Ова стијена, еруптивног поријекла, експлоатише се недалеко од Горњих Подградаца - Трнова, као технички грађевински камен.
Сав околни побрдско - планински простор је прстенасто рашчлањен бројним еродирајућим токовима и погодан је за развој шумске вегетације која га најве-ћим дијелом и прекри-ва.
Клима и воде
Припадност овог простора умјереној климатској области (што произилази из његове географске ширине), његова рељефност и отвореност сјеверозападним ваздушним масама и сјевероисточним утицајима, пресудни су фактори у испо-љавању основних климатских елемената краја и њиховој кли-матској манифестацији. Пратећи температурни ход и средњу годишњу температуру, те количину и годишњи распоред падавина, Градишка, гдје се налази најближа мјерна станица, у периоду 1946 - 1982. године, долази се до сљедећих основних спознаја: Средња годишња температура Градишке је у предоченом временском периоду износила 10,7°С. Мајтоплији је мјесец јул (20,6°С), а најхладнији јануар (-6,7°С), а средња годишња количина падавина, са примарним јесењим максимумом и секундарним прољетним, износила је 810 мм, Овако, грубо представљено, испољавање основних климатских елемената одговара одликама умјерено - конти-ненталне климе, карактеристичне за шири регион, без раз-лике на брдско-планинске просторе (конкретно простори Козаре) који, условљени надморском висином, имају нешто ниже просјечне годишње температуре и повећану количину падавина, битну код развоја шумског ареала. Мјерење кретања климатских елемената на простору градишке општине посљедњих година показују нешто веће промјене просјечне годишње температуре, као и укупну просјечну
17
годишњу количину падавина од приказаних, што може, али и не мора (због кратког периода мјерења), да указује на глоб-алне климатске промјене о којима се све више пише и говори у посљедње двије деценије.
Геолошка подлога, морфологија и климатско испољавање пресудно утичу на хидрографско- ркзнашање краја. Оно је у основи представљено подземним и површинским водама. На ужем простору Горњих Подградаца (алувијална раван) подземне воде сусрећемо на релативно малој дубини. Идући у побрђе и планински простор, издан је све дубља. На мјести-ма гдје је топографска површина пресијеца јављају се извори веће или мање издашности. Воде, неких од ових изво-ра (Аврам врело, Јелски извор, Јаворац, Јерића извор...), капти-ране су за потребе локалних водовода у насељима. Главни водоток краја чини ријека Врбашка, дуга 19,5 километара. Врбашка настаје од планинских, козарских токова, Црне ријеке, Јасеноваче, Тисоваче и Голубаче (Саставци на 265 мнв.). Тече у правцу југозапад - сјевероисток, до Горњих Подградаца у дужини од пет и по километара и од овог насе-ља до ушћа у ријеку Јабланицу - 14 километара. Има, као и њене бројне мање притоке, нувијално-плувијални режим тока, са максималним протицајем у прољеће и јесен и у том периоду појачаним ерозивно-акумулативним радом. Њене воде су у ранијим периодима коришћене, између осталог, и за покретање воденица и пилана, претеча данашње савремене дрвне индустрије у Горњим Подградацима.
Тло и вегетација
Међусобни утицај више педогенетских чинилаца условио је развој различитих типова земљишта. Веће површине земљи-шта припадају нижој класи бонитета. Највећу вриједност имају тла на рецентним алувијалним наносима (иловачасто-пјесковито-шљунковита тла) и подзоласто-псеудоглејна терасна тла на нешто повишеним заравњеним површинама (позната у народу као "прахуље"). Нешто нижег бонитета су обрончана тла на падинама, више испрана и свјетлије боје (позната у народу као "бјељуге"). Наведене врсте тла су под ратарским културама, воћњацима, ливадама и пашњацима. На брдовито-планинском терену Поткозарја и Козаре су кисе-ло-смеђа, подзоласта тла, мање вриједна, али погодна као подлога шумској вегетацији.
18
Природни услови - рељеф, клима, тла, предиспонирали су примарне матичне ареалне шуме и шумска станишта, дегра-дираних у нижим предјелима посредним и непосредним антропогеним утицајем и замијењених секундарном (пашњаци и ливада) и терцијарном (ратарске културе и во^њаци) вег-етацијом, која данас заузима површину од 179^-хе.ктара, или 20% укупне територије катастарске општине Горњи По-дградци. Просторно највећи, брдско-планински дио је под аутохтоном вегетацијом листопадних и црногоричних шума -букве, храста, јеле... Површина под шумама износи 6845 хек-тара и чини 78% укупне површине ове, иначе, процентуално најшумовитије катастарске општине на простору градишке општине. Шума је и највеће природно богатство простора Горњих Подградаца, а поред тла и највеће природно богатст-во општине Градишка. Ако се има у виду и посебност значаја њиховог екосистема, то 6и и са тог аспекта друштвена брига у газдовању овом врстом природног и националног богатства морала бити много већа.
Становништво
дио становништва Горњих Подградаца вуче поријек-ло из Старе Рашке и других крајева Србије, Црне Горе и Херцеговине (нпр. родови: Тенџерићи, Ћирићи, Слијепче-вићи...) који су, у етапама, мијењајући временом своја стани-шта, стигли и настанили се и у овај крај. Посматрано у глоб-алу, простор Горњих Подградаца, саужом и широм околином, насељаван је од XVI вијека све интензивније становништвом поријеклом из споменутих крајева, замјењујући на тај начин пријашње српско становништво овога краја {настањено при-марном славенском колонизацијом) које се пред турском најездом већински повукло на сјевер и запад, на јужне тери-торије Аустрије и Угарске (данашња Хрватска). Вјековне, кон-стантне сеобе, различите по узроку настанка, интензитету и обиму, као и правцима кретања, актуелне су у различитим облицима и у најновијем добу. Са процесима индустријали-зације и појачаним, економски узрокованим, кретањима из овог насеља се становништво стално исељавало у друга, привредно развијенија мјеста, а у њега досељавало стано-вништво најчешће из околних поткозарских села. Тако су се, на примјер, у периоду 1961-1971. године, у Горње Подградце доселила 202 становника, претежно из околних поткозарских
19
села (локалне миграције), док се истовремено нешто већи број иселио у општински центар Градишку, веће индустријске центре у Босни и Херцеговини, Србију и Хрватску. Од биланса оваквих и сличних механичких кретања, те односа меха-ничког кретања и природног прираштаја, зависило је укупно кретање његовог становништва. За разлику од свог окру-жења (поткозарска насеља), Горњи Подградци имају посљед-њих деценија континуиран пораст становништва, који се може пратити из приложене табеле.
Год. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. Индекс 1991/1948
Број дом. 321 386 467 525 666 737 229,6
Број стан. 1392 1648 1764 1951 2155 2378 170,8
Укупно кретање броја домаћинстава и броја становника насеља Горњи Подградци у периоду 1948 - 1991. година.
У вишедеценијском развоју популације видно негативне трагове је оставио Други свјетски рат, у коме је ово насеље, поред великог броја становника друге старосне доби, изгуби-ло и велики број дјеце (485 лица-популације која је требала постати репродуктивном) тако да је тек 1953. године досегло број становника које је имало 1921. године. Данас ово насеље броји нешто више од 2400 становника, састављених од бро-јних родова по којима често и дијелови насеља (засеоци) носе имена (Бабићи, Тенџерићи, Ћирићи, Панићи, Ивановићи, Вујићи, Паспаљи, Гиговићи, Малетићи, Шиници, Пејићи, Средојевићи, Голићи, Слијепчеви-Ни, Вучковци...). Од 1991. године у Горњим Подградцима се настањује и извјестан број избјеглих и расељених лица као посљедице протеклог рата, (према евиденцији из 1998. године у Горњим и Доњим Под-градцима регистровано је 146 таквих лица) од којихједан број постају и стални житељи овог мјеста. Иако имају позитиван тренд укупног кретања становништва, забрињавајући је све нижи природни прираштај као и видно старење популације. Природни прираштај се више не задржава ни у границама одрживе просте репродукције, а од 2001. године је у ми-нусу на простору цијеле општине (-1,5%о). Индекс старости се брзо повећава и највидљивији је из односа младе и старе попу-лације. Године 1961. Горњи Подградци су имали 44% младог и 5% старог становништва у укупном, а у 1991. години 28%
"■*--
младог и 12% старог становништва. Сличан тренд кретања, у коме се ранија, изразито млада, популација све брже пре-твара у стару са свим негативним посљедицама које из тога даље слиједе, настављен је и у протеклом периоду.
У националном погледу је ово насеље одувијек било хомо-генизовано апсолутном српском већинем, као уосталом и цијела његова околина, те стога ни протекли рат није у том погледу довео до битних промјена. Године 1991. у Горњим Подградцима је живио 2231 становник српске националности, 30 хрватске, три муслиманске, 54 Југословена и 60 осталих. Исте пописне године насеље је имало 2173 или 91,4% непо-љопривредног становништва. Активно становништво је чи-нило 906 лица, од којих је 805 обављало занимање (132 у пољопривреди и 673 у ванпољопривредној дјелатности) од чега је више од 600 радило у самом насељу. Пензионери (392 лица) су чинили 16,5% укупне популације (процентуално дво-струко више од општинског просјека), док је око 200 грађана боравило на привременом раду у иностранству. Приказана, релативно добра, социо-економска структура је протеклим ратом поремећена и данас је по многим елементима непово-љнија.
Привреда
Основи привреде Горњих Подградаца су у знаку разви-јеног шумарства и на њему засноване дрвне индустрије. Дрвна индустрија, зачета далеке 1855. године (пилана на водени погон), а од 1882. године парна пилана, претеча је развоју индустрије уопште, не само у Горњим Подградцима, ве^ на простору цијеле општине. Она је уз шумско газдинство и носилац запослености становништва Горњих Подградаца, као и околних насеља. У 1991. години је дрвна индустрија (ДИ "Подградци") запошљавала 650, а шумско газдинство -"Посавина" 273 радника. Иако и данас значајан, због посљед-ица протеклог рата, број запослених се смањио на 466 радни-ка у дрвној индустрији и 188 радника у шумарству. Ранија најважнија пољопривредна дјелатност је због индустријал-изације насеља и општине уопште изгубила пријашње зна-чење. Значајнију улогу има воћарство 177 хектара воћњака (100 хектара плантажа у друштвеном сектору и 77 хектара воћњака у приватној својини). У сточарству значајно мјесто заузима узгој свиња и перади (1141 и 6000 комада по попису
21
1991). Под ораницама и баштама се налази свега 12% укупних површина, те већих тржишних вишкова ратарско-повртарских производа нема. Подстакнуте индустријализацијом, потреба-ма одређеног степена централности насеља и данашњим про-цесима приватизације, све више се развијају услужне дјелат-ности, представљене данас са четрдесетак мањих приватних радњи, различитог карактера и намјене (највишетрговачких и угоститељских) и са неколико, друштвено опште значајних, државних институција нижег ранга. Иако релативно бројни, наведени елементи терцијарно-квартарног сектора имају мању апсорбујућу моћ запошљавања, те је стога и даље дрвна индустрија основни покретач и носилац, не само запосленос-ти него и свеукупне просторне организације овог насеља и његовог окружења.
Насеље
Насељеност простора Горњих Подградаца има дугу кон-тинуирану историју која сеже до предримског периода. Сам назив насеља говори о ранијој улози и смјештају, насељу "под градом", вјероватно средњовјековном насељу насталом ниже од утврде чији се остаци зидина још могу видјети узводно од Горњих Подградаца. Њихов новији развој и диференцијација у центар секундарног значења на простору градишке општине почиње са појачаном експлоатацијом шумског богатства на овим просторима, у вријеме Аустроугарске и развојем мати-чне дрвне индустрије. Тако у близини пилане настаје и радни-чка колонија, а сам развој Горњих Подградаца диктиран је развојем дрвне индустрије и потребама становништва. Године 1910. насеље је имало 223 куће и 1469 житегва. У ње-му је боравило и око 200 странаца са простора Аустроугарске монархије. На данашњи развој функција и физиономију насе-ља утицала је несумњиво природна основа краја, историјско-друштвена кретања, културно-историјско насљеђе и његова основна привредна оријентација, везана за шумско богатство и развој дрвне индустрије. Данас су Горњи Подградци насеље мјешовитог типа, с оријентацијом прерастања у градско. Развијају се у природном поткозарском амбијенту дуж дру-мске регионалне саобраћајнице која га повезује са општин-ским центром. Горње Подградце, у административно-ста-тистичком смислу, поред његовог централног, урбаног, дијела чини и низ засебних насеобина (заселака), неких физички већ
23
сраслих са централним дијелом, а неких још увијек физички одвојеним од њега. То су: Тенџерићи, Бараји, Бабићи, Ћирићи, Пејићи, Ресановци, Шиници и Гиг. Процесима индустријал-изације и урбанизације долази до све већег окупљања стано-вништва дуж главне комуникације у централни дио насеља из удаљенијих заселака и поткозарских насеља која му гравити-рају.
Горњи Подградци су електрифицирани 1965. и повезани асфалтним путем регионалног карактера са општинским цен-тром од 1968/69. године. Насеље има телефонску централу (576 бројева), водоводну мрежу, мјесни уред, пошту, станицу полиције, амбуланту, банку, парохијску цркву, основну школу, дјечји вртић и дом културе. Од привредних објеката има дрвну индустрију, шумско газдинство, плантаже ваћа, трж-ницу, бензинску пумпу и четрдесетак приватних радњи. Садржаје насеља употпуњава још мјесни парк и фудбалски стадион, што уз блок мањих стамбених зграда и приватне стамбене објекте, размјештене у неколико улица, чини ње-гову урбану физиономију и даје му улогу насеља највишег реда централитета на простору градишког Поткозарја. Непо-средно му гравитирају Милошево Брдо, Совјак, Јабланица, Требовљани, Доњи Подградци и Грбавци, а посредно далеко већи број насеља.
Перспектива Горњих Подградаца је, прије свега, у даљњем развоју шумарства и дрвне индустрије. Ако се при томе дода-ју изванредни услови за развој воћарства (могуће подизање и погона за његову прераду), те сточарства, као и могућности развоја више видова туризма, уз неизбјежно квалитетније саобраћајно повезивање са гравитирајућом околином и неким општинским центрима (Приједор и Козарска Дубица), Под-градци 6и добили полифункционални центар, са знатно већим функционално-гравитацијским утицајем и квалитетно новом геопросторном валоризацијом цијелог краја.
Најстарије вријеме
овољни природни услови овог краја,
настали у далекој прошлости, омогућили
су да људски живот на подручју Горњих
Подргадаца почне у давно протеклим временима. До сада
познати материјални докази указују да су људске заједнице
овдје живјеле у млађе и старије гвоздено доба, а вјероватно
и у још даљем праисторијском раздобљу.
Половином другог миленијума п.н.е. ове крајеве, као и већи дио Балканског полуострва, населили су Илири. На по-дручју Подградаца, као и на данашњем подручју општине Гра-дишка, живјело је илирско племе Осеријати. Крајем четвртог као и почетком трећег вијека п.н.е. у ове крајеве продрли су западни Келти, а нека њихова племена су их и населила.
Међутим, почетком II вијека п.н.е. Балканско полуострво постепено заузимају Римљани, настављајући с даљим осва-јањима Паноније паје 35. године посљедњег вијека прије нове ере у састав Римског царства ушло и ово подручје. О времену владавине Римљана у овим крајевима, а владали су више од четири вијека, има доста података добивених досадашњим археолошким истраживањима, као и из писаних римских извора.
Постепеним слабљењем Римског царства и његовом под-јелом 395. године на Западно и Источно царство, убрзава се његово пропадање, а наступа период велике и бурне сеобе народа. Наиме, ове сеобе су почеле крајем четвртог, а завршиле су се половином седмог вијека. У сеобама су учествовала бројна номадско-ратничка племена која су кренула са широких азијских простора. Она су систематски почела уништавати Римско царство, пљачкајући, рушећи и уништавајуКи све што се могло уништити, остављајући иза себе праву пустош. О догађајима из тог времена за ове кра-јеве нема, за сада, података. Зна се само из византијских извора, да су крајем шестог и почетком седмог вијека (593-610) Авари (Обри) са Словенима, који су раније населили подручје сјеверно од Дунава и нашли се под аварском
27
влашћу, и на овом подручју направили праву пустош, рушећи и уништавајући све у својим налетима, настављајући рушила-чке походе тадашњим римским путем према Салони (Солину), једном од најзначајнијих римских насеља на Јадрану. Већи број Словена с понеким Аваром остао је на овом подручју тра-јно се насељавајуКи. То је био почетак насељавања Словена у ове крајеве, а завршио се у првој половини седмог вијека, када настаје период њихове стабилизације.
О историјским збивањима од седмог до деветог вијека за ово подручје скоро да нема података, изузев неколико откри-вених али још неистражених локалитета словенских насеља. У првим деценијама десетог вијека ово подручје чинило је дио територије означене као "ничија земља". Нешто више подата-ка има од деветог до дванаестог вијека, добивених приликом археолошких истраживања или случајних налаза у ширем окружењу Горњих Подградаца.
Маријин град, рекогносциран 1959. године
Подградци у средњем вијеку
Почетком дванаестог вијека Мађари су заузели Славонију и још неке крајеве ширег простора, настављајући даља осва-јања јужно од Саве. Тада је под мађарску власт дошло и ово подручје. Мађари су заузети простор подијелили на мање тер-иторијално-управне цјелине - жупе. Подручје данашњих Го-рњих Подградаца тако је припало средњовјековној жупи Врбас. Ова жупа, мада је нешто раније основана, први пут се помиње 1244. године, а сједиште жупе и њеног жупана био је Врбашки град (Огбаг, \А/г6а2, саз!го Угвагјепзј, и сл.) а први пут се спомиње 1293. године. Код једног броја историчара из ранијих времена било је недоумица гдје се овај град налазио па се спомињало више мјеста. Нова сазнања сигурно указују да се Врбашки град налазио нешто јужније од данашњег насе-љеног дијела Горњих Подградаца. Данас постоје још само остаци овог града који је вјероватно добио назив по ријеци Врбашка која протиче кроз Горње Подградце. У непосредној близини и данас је јасно уочљиво мјесто гдје је некад била црква - црквиште. Град се налазио на лијевој обали поменуте ријеке, на стрмом узвишењу званом Паветњак, на надморској висини 285 метара. Мјештани Подградаца ово називају "Град Марије Терезије" или "Маријин град" по аустријској краљици
28
Марији Терезији која је живјела знатно касније од времена у коме је овај град - тврђава саграђен и нема везе са овим локалитетом. Уз град је настајало и његово подграђе као насеље по коме су сигурно Подградци добили свој садашњи назив. По неким историјским изворима Подградци се под тим називом први пут помињу 1334. године. Насеље се временом ширило према равници па су вјероватно тако настала два засебна насеља - Горњи и Доњи Подградци.
Врбашки град је 1293. године заузео славонски бан Радо-слав Бабонић Благајски, из познате племићке породице оног времена - Бабонића. Бабонићи су управљали жупом Врбас с мањим изузецима до њена нестанка. Они су имали посједе на широкој територији данашње сјеверозападне Босне, а најва-жнија мјеста - градови били су Благај на Сани и Врбашки град из кога се могао видјети већи дио жупе Врбас.
Град, као сједиште жупе, био је повезан путевима са гра-ничним жупама. Он се у току постојања у историјским изво-рима спомиње више пута. Њега је 1398. године посјетио мађа-рски и аустријски краљ, а касније и њемачки цар Сигисмунд. Чињеница је, на основу досадашњих сазнања, да је у Врба-шком граду, а тиме и на простору Горњих Подградаца, у кас-ном средњем вијеку живот текао врло интензивно.
Жупа Врбас на средњовјековној
Подградци у вријеме Турака
У прољеће 1463. године бројна турска војска кренула је на Босну, заузевши велики дио њене територије. Ови крајеви су још остали под влашћу Мађарског краљевства. Почетком шеснаестог вијека Турци су почели упадати и на ова подручја. Њихови рушилачки упади били су све чешћи, а нарочито су учестали послије заузимања Јајца 1528. године. До 1537. године Турци су заузели и ово подручје, а Врбашки град, који се посљедњи пут спомиње 1527. године, до темеља пору-шили. Они су, по заузимању, жупу Врбас подијелили на двије нахије - нахију Лијевче и нахију Врбашку (подразумијева се Врбашки град и подручје ријеке Врбашка). Касније је дошло више пута до друкчије територијално-административне под-јеле овог подручја.
У периоду турске владавине, а нарочито у току девет-наестог вијека, становништво Подградаца, као и осталих села
29
Поткозарја, све је више учествовало у бунама против Турака. Тако су већ почетком вијека, под снажним утицајем устанка у Србији 1804. године, убрзо почеле припреме за дизање устан-ка у овим крајевима. Вођа припрема, а затим и устанка, био је Јован Јанчић, трговац из Градишке. Устанак је почео, а у њему су учествовали и Подградчани, крајем септембра 1809. године. Поред градишког среза, с великим одзивом стано-вништва учествовали су и срезови од ријеке Уне до Босне - с већинским српским становништвом. Устанак није успио, јер су Турци знали и раније да се устанак припрема, а уз то устани-ци су били слабо наоружани. Турци су Јанчића и један број устаника похватали и погубили, тиме се и устанак угасио.
Мјештани Подградаца су учествовали и у неким мањим побунама до којих је долазило на овом подручју у току поменутог вијека. Нарочито значајно учешће Подградчана било је у току устанка на широком простору Босне и Херцеговине 1875-1878. године. Устанак је подигнут због зулума над сеоским становништвом од стране локалних турских власти и силних намета које су сељаци морали давати спахијама и агама. У почетку самог устанка, односно 22. и 23. августа код Подградаца је дошло до већег сукоба између устаника и турске војске. На челу устаника у овом крају био је Остоја Јањатовић Кормарош, а када се устанку прикључио искусни ратник Петар Петровић Пеција, устаници изаберу њега за вођу. Међутим, оба су погинула у бици са Турцима 10. септембра 1875. приликом пребацивања већих количина наоружања пристиглог Савом код села Гашнице, које је послала тадашња влада Србије. Интензитет устанка је тада опао, али се устанак није угасио.
Аустроугарска окупација
Како је већ познато, на Берлинском конгресу великих сила 1878. године, Аустроугарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Већ крајем јула исте године аустријска војска, уз мање отпоре у неким крајевима, окупирала је Босну и Херцеговину. Био је то крај османске владавине на подручју Босне и Херцеговине, а тиме и на овом подручју.
Послије заузимања Босне и Херцеговине и краће војне управе, Аустроугарска царевина успоставља цивилну власт.
30
Извршена је територијално-административна подјела Босне и Херцеговине на окружне области, котаре (срезове) и општи-не. Данашње подручје општине Градишка, са још неколико села данашњих општина Србац и Лакташи, постало је котар Босанска Градишка, који је припадао округу Бањалука. Горњи Подградци су постали општина у оквиру босанскогра-дишког котара - среза.
Како је још за вријеме турске власти, 1855. године, у Го-рњим Подградцима почела рад пилана, која све више постаје индустријско производно предузе"ће, тако и Горњи Подградци постају све познатији и значајнији у свом ширем окружењу. У близини пилане настаје радничко насеље које се све више урбанизује. Изградњом макадамског друма 1888. године, Подградци постају бољим путем повезани са Градишком, а тиме и другим подручјима Аустријског царства. Поред изград-ње пута - 1885. године, јавила се идеја и о изградњи жеље-зничке пруге за превоз дрвних сортимената до Саве код Градишке. Ову идеју је покушала реализовати фирма "М. Цилијани", али до изградње пруге ("ролжељезнице") није дошло, јер фирма није могла обезбиједити довољну количину потребних новчаних средстава. Пруга је, ипак, нешто касније изграђена. У том периоду из 1895. године Горњи Подградци су имали 168 кућа и 1140 становника, од којих источнопра-вославних 982, римокатолика 115, мухамеданаца 10, еванге-листа 31 и два Јеврејина. Поред њих, Горње Подградце су насељавали и држављани Аустроугарске везани радом за пилану. Исте године је у овом насељу живјело 80 припадника земаља Царског вијећа, 81 земаља Угарске круне и 16 при-падника страних држава.
Подградци су 1904. године добили пошту, телефонску лин-ију и телеграф.
У августу 1910. године дошло је до покрета сељака, неког облика "штрајка", у више поткозарских села, у коме су учествовали и сељаци из Подградаца. До тога је дошло због раније датих, а неизвршених обећања од стране аус-троугарских власти у рјешавању аграрног питања и давања хака (тре1пине прихода у натури), наслијеђеног из турског периода. Покрет је захватио већину села подручја котара Градишка, али се убрзо смирио након датих нових обећања да ће питање аграрне реформе бити ријешено. Обећања су остала неиспуњена, јер је убрзо дошло и до почетка Првог свјетског рата 1914. године.
31
Подградци између два свјетска рата
Ватрогасци из тридесетих година XX вијека
Хронике биљеже да је 1925, године у Подградцима постојало повјереништво
СПКД "Просвјета", чији је рад на народ-ном просвјећивању познат
Спортски клуб "Слога", са црним флором
преко амблема, снимљен у вријеме
смрти краља Александра - 1934. године
Послије завршетка рата 1918. године и стварања нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а почетком октобра 1929. преименоване у Краљевину Југославију, Горњи Подградци су наставили свој даљи развој започет за вријеме Аустроугарске. Насеље у близини пилане се све више урбан-изује. Граде се: раднички дом, црква, школа, спортски терени и други објекти. Интензивирају се привредне, просвјетне, кул-турне, спортске и друге активности. Поменути објекти су изграђени 30-их година прошлог вијека за потребе радника и становништва уопште, па тако и Основна школа која је почела с радом 1927. године.
У раздобљу између два велика рата у Подградцима су, у самом центру, радиле стално четири трговачке радње и једна повремено. Једна од познатијих трговачких радњи била је јеврејског досељеника Левија Шпитштајна. Поред трговина радила су и четири угоститељска објекта - гостионице, а у јед-ном од њих одржаване су и филмске представе, а прикази-вани филмови изазивали су код гледалаца велико интере-совање и радозналост. Подградци су у то вријеме имали и више различитих занатских радњи, међу којима меснице и пекаре. У то вријеме центар Подградаца је био електрифици-ран, а електрична енергија се добивала из пилане. Аутобуски
32
саобраћај још није био успостављен, а путници су, до Градишке, путовали возом у једном затвореном вагону, који су звали "штала".
Културно-забавни и спортски живот је тада био доста динамичан. У Радничком дому су се често одржавале при-редбе и забаве, као и други културно-умјетнички садржаји. Значајну улогу у културно-забавном животу, у коме су уче-ствовали и радници Пилане, имали су Тамбурашко друштво које је свирало на разним културно-забавним и другим мани-фестацијама, те учешће Добровољног ватрогасног друштва у неким облицима културних активности. Спортске мани-фестације су организоване у неколико спортских друштава, као што су Друштво за тјелесно васпитање "Соко", Фудбалски независни клуб "Козара", за који се из писаних извора зна да је постојао 1924. године, а можда и раније, који је касније преименован у ФК "Слогу", а на уређеном терену играо се тенис. Горњи Подградци су тада били значајан привредни, културни и спортски центар на подручју среза Босанска Градишка.
Радничко тамбурашко друштво у Горњим Подградцима 1933. године
_
:
Раднички дом тридесетих година, мјесто -многих културних активности Подградчана
Подградци у рату 1941 -1945. године и послије рата
Њемачком окупацијом Краљевине Југославије, у априлу 1941. године, Горњи Подградци потпадају под власт новоос-новане творевине Независне Државе Хрватске. Нова власт почиње убрзо с хапшењима, прогонима па и убиствима Подградчана. У току љета наведене године појавиле су се устаничке (касније назване партизанске) јединице, које су 23. октобра поменуте године напале бројне снаге усташа и домо-брана, стациониране у Горњим Подградцима. Послије успјеле акције партизанске јединице се повлаче, а ојачане усташко-домобранске снаге остају у Подградцима још до 19. децембра
34
У току Другог свјетског рата страдало је 1300 Подградчана, од тога 485 дјеце до четрнаест
година
исте године. Тада се, под притиском јаких партизанских снага из околних села, повлаче из Подградаца, а они постају сло-бодна територија. Подградци су, изузимајући вријеме Козарске офанзиве, када је већина становништва отјерана у усташке логоре, интернирана или отишла у збјегове, и још неких краћих изузетака - били слободна територија до за-вршетка рата и коначног ослобођења. У Горњим Подгра-дцима су у току рата били смјештени и радили локални (општински) органи власти и Срески народноослободилачки одбор среза Градишка.
У току Другог свјетског рата становништво Горњих Подградаца је поднијело велике жртве, посебно у људским животима. Тако је убијено или на други начин страдало 1300 Подградчана, а међу њима 485 дјеце до навршених 14 година живота. Непосредно послије рата почиње обнављање пору-шеног, те рад основне школе и других институција. Зани-мљиво је забиљежити да је у ово рано поратно доба у Подградцима радила и школа за обучавање ученика у занати-ма који су били потребни управо овој средини. У прву годину било је уписано 38 ученика у четири струке - металску, дрво-
35
прерађивачку, текстилну и трговачку. Полазници ове школе су радили у пракси а општеобразовне предмете слушали су у постојећој основној школи. Пуних шест година радила је школа за изучавање заната, од 1947. до 1953. године. Реорганизацијом срезова у Босни и Херцеговини, 1.септембра 1955. године, те укидањем среза Градишка и оснивањем веђих општина на подручју среза, Горњи Подградци, поред општина Градишка и Нова Топола, постају општина као самостална територијално-административна друштвена заједница. Међутим, 1. јула 1958. године укидају се општине Подградци и Топола и припајају се општини Градишка. У ове три године предсједници подградачке општине били су Милорад Радаковић, Душан Кевић и Драго Малешевић.
У наредним годинама наставља се даљи развој Подградаца. Године 1956. извршена је електрификација мјес-та, а 1958. успоставља се стални аутобуски путнички сао-6ра"Кај до Градишке. Године 1968. асфалтира се макадамски пут Подградци - Градишка. У Дрвној индустрији граде се нови погони, а подижу се и плантажни всгКњаци.
У посљедњем рату, 1992-1995. године, у Подградцима је нашло смјештај више избјеглица са ратних подручја, а на ратиштима је погинуло 11 припадника Војске Републике Српске, од тога четири радника Дрвне индустрије.
Горњи Подградци су данас значајан субрегионални центар општине Градишка.
36
{{Садржај помоћи}}
Најједноставнији начин да започнете нови чланак јесте да унесете име чланка који желите да напишете у поље испод и кликнете на дугме '''Направи чланак'''. Молимо Вас да прво претражите Википедију како бисте били сигурни да тај чланак већ не постоји под тим или неким другим сличним именом.
'''''Пажња: '''''Википедиjа је енциклопедија отвореног садржаја. Ви доприносите слободној, јавности отвореној бази података. Све што објавите на Википедији је аутоматски заштићено ГНУ-овом Лиценцом за слободну документацију. Можете објављивати само текстове и слике на које имате ауторска права, односно које сте Ви сами написали, створили или који су јавни. '''Никада не објављујте текстове који су заштићени ауторским правима уколико нисте добили писмену дозволу од власника ауторских права. Дозвола би требало да буде додата на страну за разговор о чланку на који се односи и обично је изворни код електронског писма којим вам се дозвољава да објавите нешто'''. Смете преводити чланке из Википедија на другим језицима без икаквих устезања или питања, ово јесте '''Вики''' принцип.
== Погледајте још ==
*[[Помоћ:Садржај|Помоћ]]
*[[Википедија:Упутства|Упутства]]
[[Категорија:Помоћ]]
[[bs:Kako započeti novu stranicu]]
[[da:Wikipedia:Hvordan starter jeg en side]]
[[de:Wikipedia:Wie ich eine Seite neu anlege]]
[[hr:Uređujete Wikipedia:Kako stvoriti novu stranicu]]
[[en:Wikipedia:How to start a page]]
[[eo:Vikipedio:Kiel krei pagxon]]
[[ia:Wikipedia:Como crear paginas]]
[[id:Memulai halaman baru]] [[ja:Wikipedia:新しいページを作成する方法]] [[nl:Wikipedia:Een_nieuwe_pagina_aanmaken]]
[[zh:Wikipedia:%E5%A6%82%E4%BD%95%E5%88%9B%E5%BB%BA%E6%96%B0%E9%A1%B5%E9%9D%A2]]
|
