Сабраност (будизам) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
'''Самади''' ([[пали]], [[санскрт|санскрит]]: समाधि '''''[[samādhi]]''''') је својство [[Ум (будизам)|ума]] у [[Медитација|медитацији]], које се обично преводи као сабраност.<ref name="Veljačić I">[http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/veljacic-budizam/dhanam-1/ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I]</ref>
Израз самади дословно значи сабраност, но у контексту свих индијских система обилежава најшири појам медитације уопште.<ref name="teret">[http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/veljacic-budizam/pitaja-o-nosiocu-tereta/ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti]</ref> Две карактеристичне особине сабраног ума су непрекидна пажња ка неком предмету и следствено смиривање менталних функција, што га разликује од расејаног ума.<ref name="Ispravna koncentracija"/>
У [[Будизам|будизму]], самади је средишњи појам медитативне технике [[мотрење (будизам)|мотрења]], а исправан самади (''samma samadhi'') је последњи корак [[Племенити осмоструки пут|племенитог пута]], којим се постиже укидање патње.<ref name="Iveković">Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977.</ref><ref name=autogenerated1>''samādhi'', Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
| |||